ГАВРАН

ГАВРАН (Corvus corax), крупна, потпуно црна птица породице врана (Corvidae), највећа је врста певачица (ред Passeriformes), тежине 800--1.315 г. Дуг је 64 цм и с распоном крила 120--150 цм, за трећину је већи од врана и гачаца. Има јак, дугачак, у корену висок кљун. Крила су му дугачка и широка, а реп подужи и клинасто завршен. Изванредно лети. Када лети, карактеристичног је крстастог обриса. Г. је скоро космополитски распрострањен јер може да опстане у најразличитијим стаништима, од Арктичког до Тропског појаса, под условом да нађе довољно неприступачно место за гнездо. Иако живи широм Србије, релативно је малобројан. Процењено је да се 1995--2002. гнездило 900--1.200 парова, уз тенденцију пораста, па се може сматрати да их десетак година доцније има око 2.000. Пораст популације узрокован је званичном заштитом и смањењем директног прогона, забраном тровања тзв. штеточина, те ширењем отворених депонија органског отпада. Г. није селица, али нарочито млађи примерци могу да се скитају и по неколико стотина километара. Храни се, према приликама, биљним деловима (зрневљем и плодовима) и животињама без обзира на то да ли их лови и убија кљуном или их налази мртве. Редовно пљачка гнезда, а храни се на ђубриштима, мрциништима и хранилиштима лешинара. Тамо где га не прогањају, нпр. у планинским туристичким центрима, храну налази у близини насеља. Напада слабе и болесне животиње, чисти друмове на којима има прегажених животиња и користи све друге погодности. Сакрива и закопава храну. Живи у паровима, у доживотним везама. Парови преко целе године држе територију на којој се гнезде, али се повремено удружују у мања или већа јата, нарочито тамо где је хране у изобиљу. Спарују се у 3. или 4. години живота, а имају сложено друштвено понашање. Често се играју, нарочито у ваздуху. Глас г. је разноврстан али је најчешће поновљено кратко, звонко и продорно гроктање које неки чују као „гроб, гроб!", па га отуда понегде зову и гробар. Гнезди се рано: јаја полаже у фебруару, понекад већ у јануару. Гнездо прави или високо на дрвету (усамљеном или у близини ивице шуме), на полици литице или у поткапини, а радо и на стубовима далековода или на зградама (нпр. стара београдска централа на Дорћолу). Гнездо има четири слоја: спољна носећа грађевина је од дебљих и тањих грана или дрвенастих стабљика дужине до 150 цм и дебљине до 2,5 цм испреплетених свежим гранчицама. Затим долази слој блата, балеге, траве и корења који формира удубљену подлогу гнезда која се облаже слојем маховине, траве, коренчића, лишћа и др. На крају долази мека постеља од вуне, длаке, крзна, лишајева, травки итд. Користи и друге материјале, као што су кости, жица, пластика. Јаја су глатка, с мало сјаја, светлоплавичаста до плавозеленкаста с разноврсним мрљама, пегама, пецкама и цртама од маслинасте до тамномрке боје, обично груписаним према тупом крају јајета. У леглу има 4--6 (2--7) јаја, на којима лежи 20--21 дан. Полетарци полећу са око 45 дана (35--49), а понекад гнездо напуштају и раније.

Воислав Васић

Г. је веома прилагодљив и изузетно интелигентан. Способан је да планира сложене радње, а може да научи да користи поједине речи и кратке реченице. Коегзистирајући са људима, постао је у паганској традицији многих народа предмет многобројних митова и предања у којима је због своје интелигенције и летачких способности оличавао мудрост и имао позитивно значење. Иако нема поузданих података, може се претпоставити да је такво значење имао и у српској претхришћанској традицији. Међутим, његова улога се мења у традиционалним народним културама у којима је после покрштавања, због поништавања претходног значења, постао оличење зле птице. На ту промену упућује и српско народно предање из Босне о г. који изневерава улогу божјег гласника. Када га је Бог после потопа послао да извиди где има сувог тла, г. је нашао лешину коју је кљуцао три дана, што је наљутило Бога да га прокуне. Од тада је он од беле постао црна птица која ће увек само лешине тражити за јело. Црна боја је потенцирала представу о њему као птици злослутници, чије је појављивање доносило узнемиреност и изазивало страх. Као предсказивач лошег времена, зиме и кише, сматран је кобним весником несреће и смрти. Његово оглашавање, како је и изражено у српској епици, предању и народним веровањима, повезано је с лошим вестима. У читавом српском народу он је злослутни симбол и озакоњени злогласник.

Бојан Јовановић

Као интелигентна птица, г. је присутан у митовима и веровањима многих народа. На простору северне Америке, Азије и Аустралије фигурира као тотемска животиња и као културни херој и демијург који људима прибавља ватру или ствара светлост и небеска тела. Игра значајну улогу у легендама о потопу -- или као доносилац вести о повлачењу воде (сумерско--акадска традиција) или као једна од птица која креће у потрагу за тлом (Библија) -- што би могао бити рефлекс древних митова у којима птица демијург ствара Земљу изронивши је са дна мора. У претхришћанским представама Индоевропљана везује се за божанства са израженим шаманистичким цртама (Одина код Германа, Луга код Келта, Аполона и Асклепија код Грка) и за божанства рата, вероватно због чињенице да је као лешинар падао на несахрањена људска тела. У јуначкој епици за њега се везују мотиви храњења људским месом („Море, слуге! тамо пашче бац'те,/ ђе му гавран кости наћи неће"; Вук IV, 24) и испијања очију („Већ га води на Косово равно,/ па га подај црним гавранов'ма,/ нек му они црне очи пију,/ очи пију, бело лице грде"; Вук II, 85). С друге стране, он је и птица помоћник, саветује јунака бајке или поји јунака у усменој поезији, што је мотив изоморфан храњењу, познатом из старозаветне легенде о Св. Илији. На балканском ареалу фигурира и као пратилац Црне краљице, демонске градитељице и митске владарке старог народа гиганата, који се повукао пред новим, људским нараштајем. Tрансформацијом овог мотивског језгра постао је атрибут вештице, на чијем крову, по веровању, стоји. За косомогонијску фазу везује га и универзално распрострањено предање о томе да је услед проклетства променио боју, што је упамћено и у усменим епским формулама („Од како је гавран поцрњео/ није хајдук разбио сватова"; Вук III, 68). Иако је као летач могао попримити позитивне конотације у општој слици света (небо=горе=светло=добро итд.), јудео-хришћанска традиција ставила је акценат на његову црну боју и на везу са смрћу, те га супротставила голубу. Приповеда се стога да га је створио ђаво или да се ђаво може у њега претворити. Као медијатор између света живих и света мртвих углавном је преузео улогу злослутне птице, доносиоца вести о погибији јунака на бојном пољу, мада у летонским свадбеним песмама извештава невестину браћу о отмици невесте и њеном путу до младожењиног дома, у чему би се могло препознати исто генеричко језгро обреда прелаза (свадба=смрт). Због веровања да грактањем предсказује несрећу у традицији се развио читав низ апотропејских формула („Ту ти глас, за морем ти част!", „Колико бео, толико јео, колико сив, толико жив!"). Позиција посредника дефинисала је и његову улогу у басмама, где фигурира као животиња способна да демоне болести преведе са овог на онај свет: „Отуд лете два врана гаврана,/ па однеше око мутно и крваво/ и донеше лако као перо/ благо као млеко". Због представе о контакту с оба света, на многобројне начине присутан је у магијској пракси. Поред црне боје, традиција је издвојила и његов јак, крештав глас, што га је у баснама позиционирало у круг исмејаних алегоријских фигура (Езоп, „Г. и лисица"), мада новије реконструкције индоевропске баштине показују да би се ова особина могла наћи и у коренима знамените епске формуле о „два врана г.". У различитим варијететима за њега се везује и мотив крађе, што би могло имати утемељење у стварности. Модерна поезија преузела је углавном негативне фолклорне конотације (Е. А. По), мада повремено и с иронијском дистанцом (И. В. Лалић, „Гавранов монолог"). Веома је присутан и у популарној култури (стрипови, филмска продукција, музика).

Лидија Делић

Симболика ове птице има много противуречности. Због своје црне боје, природног нагона да кљуца мозак и очи умрлих (Приче Соломонове 30, 17), као и због храњења стрвинама -- г. је за хришћане слика ђавола, симбол греха и супротност неокаљаном духу белог голуба. Као такав, у ликовним уметностима јавља се у склопу сагрешења првих људи у Едемском врту, када Ева са Дрвета сазнања бере плод. Г. је, такође, симбол самотничког живота, па се јавља уз пустињаке Св. Антонија, Св. Павла и старозаветног пророка Илију (дрворез у Празничном минеју Божидара Вуковића, фреске у црквама манастира Мораче и Грачанице, минијатура у Црквеном зборнику Гаврила Стефановића Венцловића). Приказује се у сценама Потоп (Постaње 8, 7), Молитва у Гетсиманском врту и Пут на Голготу како одлеће и долеће на Нојеву лађу, односно како на грани стрпљиво чека плен, најављујући несрећу и смрт. Према јеврејској легенди, г. је првобитно био бео, али је поцрнео пошто се није вратио на Нојеву лађу, када се вода повукла. Као Божји гласник, ова птица злослутница најављује рат, сушу и гладну годину, али и обману, издају, грех и лошу срећу. У Јордану, крај потока Хората где се сакрио, пророк Илија Тесвићанин живи тако што га годину дана јутром и вечером хране г. доносећи му хлеб и месо, док жеђ утољава водом из потока, све док он не пресуши. У савременом српском сликарству крајем ХХ и почетком XXI в., црни г. постаје чест мотив Теодора Стевановића и посебан циклус Владимира Величковића, у којем уз мрак, израњављена људска тела и празнину, г. означавају последице појединачне и масовне агресије и почетак краја цивилизације.

Љиљана Н. Стошић

ЛИТЕРАТУРА: А. Шмаус, „Гавран гласоноша", ППНП, 1937, 4, 1; Т. Р. Ђорђевић, Природа у веровању и предању нашега народа, Бг 1958; Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, Бг 1970; Б. Крстић, Индекс мотива народних песама балканских Словена, Бг 1984; Љ. Раденковић, Симболика света у народној магији Јужних Словена, Ниш--Бг 1996; С. М. Толстој, Љ. Раденковић (ред.), Словенска митологија, Бг 2001; А. Лома, „Два врана гаврана. Corvus corax у словенској епици -- компаративни поглед", Кодови словенских култура (Птице), 2003, 8; С. Пузовић и др. „Птице Србије и Црне Горе -- величине гнездилишних популација и трендови: 1990--2002", Ciconia, 2003, 12; А. Гура, Симболика животиња у словенској народној традицији, Бг 2005; С. Пузовић, „Гнежђење птица на високонапонским далеководима у Србији", Заштита природе, 2008, 58, 1--2; Речник појмова ликовних уметности и архитектуре, I, Бг 2014.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)