ГЕРАСИМ (Ђорђевић)

ГЕРАСИМ (Ђорђевић), епископ шабачки (Видин, 1779 -- Шабац, 11. IV 1839). Потиче из влашке породице. На једном студеничком метоху код Видина упознао је студеничке монахе и из њихових казивања толико заволео Студеницу да је као дечак дошао и постао студенички монах. Описменио се код студеничког духовника Викентија (Велимировића), потпуно се посрбио и урастао у немањићку и светосавску традицију. Замонашен је 1799. и убрзо рукоположен у чин јеромонаха. Са студеничким братством прешао је 1806. у Враћевшницу, а после пропасти Првог устанка бежао је 1813. пред Турцима носећи мошти Св. монаха Симона (краља Стефана Првовенчаног) преко Београда и Земуна у Фенек. За разлику од осталих монаха није хтео да остане у Срему и постане поданик аустријског цара, него се вратио у Вољавчу, па у Студеницу у време Хаџи Проданове буне и био одан кнезу Милошу. Постао је настојатељ манастира Студенице, с чином архимандрита. У манастир Благовештење рудничко прешао је 1830. и с тог положаја био изабран за браничевског епископа. Хиротонисан је у Крагујевцу 26. X 1831, а тај чин су обавили београдски митрополит Антим (Грк, којем је ово била последња митрополитска радња пре напуштања Србије), нови београдски митрополит Мелетије (Павловић, јунак са Љубића) и ужички епископ Никифор (Максимовић). Међутим, Г. никада није уведен у трон браничевских епископа, јер кнез Милош није добио одобрење за обнову ове епархије, а Г. је потом добио шабачку епархију. Устоличен је 27. X 1831. Као епископ, Г. се понашао веома одговорно. Саградио је цркве у Шапцу, Лозници, Ваљеву, Доњој Оровици, Драгињу и Текеришу и трудио се да уздигне образовни ниво српских свештеника. Живо се интересовао за српску прошлост, написао је састав у стиховима и прози, мемоарско-истријско дело, описавши страдање Студенице у Првом устанку, пренос моштију краља Стефана Првовенчаног, борбе у Другом устанку и успостављање кнежевине. Сахрањен је у шабачкој цркви уз северни зид.

ДЕЛА: Знаменитіи догађаи новіе србске исторіе: кратко у везаномъ и простомъ слогу, Бг 1838.

ЛИТЕРАТУРА: П. Швабић, „Герасим епископ шабачки (1831--1839)", Глас Православне цркве у Краљевини Србији, 1905, 12; Д. Р(уварац), „О преносу св. моћију Стевана Првовенчанога краља српског из Студенице у ман. Фенек и о пребеглим калуђерима и свештеницима из Србије на ову страну 1813", СрС, 1905; А. Поповић, Поменик шабачко-ваљевске епархије, Бг 1940; С. Вуковић, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Бг--Пг--Краг. 1996; А. Средојевић, Герасим Ђорђевић епископ шабачки (1831--1839) и његово доба, Бг 2004.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)