ГЛАСНИК НАРОДНОГ ВЕЋА

ГЛАСНИК НАРОДНОГ ВЕЋА, лист који је излазио у Сремским Карловцима 1918 -- 1922. Покренут је 4. XI 1918. као орган Народног већа у Сремским Карловцима, средишту српских сабора и црквено-школске и духовне аутономије у некадашњој Аустроугарској. Први број штампан је у 500 примерака на латиници и у истом тиражу на ћириличном писму. Одговорни уредник листа био је Људевит Ауер, а у уредништву су били утицајни политичари и прваци карловачког Народног одбора Стеван Симеоновић Чонкић и Милан Недељковић. Одмах након ослобођења основан је месни одбор Народног већа као институција привремене власти, а лист је коришћен као гласило које шири идеје уједињења јужних Словена у једну државу. Да би у пракси показали ту идеју, уредници Гласника, како се звао од 10. броја, један број штампали су ћирилицом да би наредни изашао на латиници. Лист је нападао Стјепана Радића као политичара који је пре рата уздизао Хабзбурге да би након ослобођења прешао у републиканце, критиковао је шовинизам франковаца, али је осуђиван и национализам радикала. Г. Н. в. је као општу опасност видео надирући бољшевизам којем се, по мишљењу редакције, требало опирати. Након што је успешно извршено уједињење и потреба за месним одборима Народног већа престала да постоји, последњи 22. број изашао је 6. I 1922.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Попов, Српска штампа у Војводини 1918--1941, Н. Сад 1983.

В. Баровић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)