ГРГУР СТИПАНИЋ (Стјепанић)

ГРГУР СТИПАНИЋ (Стјепанић), велики кнез босански (? -- ?). У сродству са властеоском породицом Хрватинића, вероватно брат кнеза Хрватина Стјепанића, кнеза Доњих Краја. Након што је допратио у Босну будућу супругу бана Стјепана II Котроманића, ћерку бугарског цара, босански владар му је повељом око 1329. поклонио у баштину три села у жупи Ненавиште (Јакеш, Модрич и Воловић) и два села у горњем току Велике Укрине (Растуша и Чечава). Сви наведени поседи налазили су се у „земљи" Усори. Поверљив задатак и висока титула коју је носио -- велики кнез босански -- указују на његову припадност највишем племству и најближим сарадницима босанског бана, као и да је део његових баштинских поседа био и у „земљи" Босни. Последњи помен овог великаша је 1357, када је са кнезом Гргуром Павловићем и Владиславом Павловићем предао градове Гребен (данас град Крупа) на Врбасу и Гламоч угарском краљу у замену за град Добра Кућа у Крижевачкој жупанији, североисточно од Дарувара. Његове породичне прилике нису познате, мада се на основу заједничког уживања баштине са Павловићима може претпоставити да није имао своје потомке.

Извори: G. Wenzel, Acta extera (Magyar diplomacziai emlekék az Anjoukorból), II, Budapest, 1874; L. Thallóczy, Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter, München--Leipzig 1914; Т. Смичиклас, Дипломатички зборник Краљевине Хрватске, Далмације и Славоније, XII. 1351--1359, Зг 1914.

литература: М. Благојевић, „Северна граница босанске државе у XIV веку", у: Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена, Бг 1995; J. Мргић, „Жупе и насеља 'земље' Усоре", ЈИЧ, 2000, 1--2; Ј. Мргић Радојчић, Доњи Краји. Крајина средњовековне Босне, Бг 2002; Т. Рибар, Западне стране у средњовјековној босанској држави, Бг 2010.

Ј. Мргић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)