ГОЈКОВИЋ, Дринка

ГОЈКОВИЋ, Дринка, књижевни преводилац (Београд, 7. XII 1947). Дипломирала је 1971. на Групи за светску књижевност са теоријом књижевности Филолoшког факултета у Београду. Била је главни уредник часописа за преводну књижевност и теорију превођења Мостови (1992--2010). Оснивач је и уредник Едиције „Библиотека Мостови -- Преводиоци", у којој се објављују библиографије и ауторске књиге значајних српских преводилаца. Као књижевни преводилац са статусом слободног уметника (од 1973. до пензионисања) са немачког је превела педесетак књига, међу најважнијима су дела Р. Ингардена, Е. Штајгера, Л. Шпицера, Х. М. Енценсбергера, Е. ф. Хорвата, Б. Малиновског, В. Јегера, П. Сондија, Ф. Клоца, Д. Гросмана, Е. Саида, Д. Клаусена, Т. Бернхарда, Ј. Рота и др. и више стотина текстова у монографским и периодичним публикацијама. Уредила је и за штампу припремила десетак књига, објавила педесетак есеја и чланака различите тематике и активно учествовала у антиратним акцијама после распада СФРЈ (зборници Људи у рату, Документациони центар Ратови 1991--1999, 1--5, 2003--2005). Двоструки је добитник најзначајније српске награде за превођење „Милош Н. Ђурић", најпре за превод Целокупног дела Георга Бихнера (1989), а потом и за превод књиге Лета. Уметност и критика заборава Харалда Вајнриха (2008), као и Награде Града Београда за књижевност и преводилаштво (2009) за превод књиге Култура и политика. Приче из Немачке Волфа Лепениса. Носилац је Посебног признања за врхунски допринос националној култури Републике Србије (2010). Немачка академија за језик и књижевност доделила јој је Награду „Фридрих Гундолф" (2014) за представљање немачке културе у иностранству.

М. Пантић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)