ГРИГОРИЈЕ ГОРЊАЧКИ

ГРИГОРИЈЕ ГОРЊАЧКИ, монах, писац, светац (Србија, прва половина XIV в. -- Горњак, 20. XII 1406). У богословској и историјској литератури познат је и као Григорије Ћутљиви и Григорије Млађи, у препису горњачке повеље три пута је наведен као монах Григорије, а једном као Григорије Синајит, што се касније усталило иако није био на Синају. У Синаксару и Служби Григорију ктитору Григоријата, стоји да је „из Србије дошао", па га светогорска традиција сматра Србином и „вторим" оснивачем, тј. обновитељем манастира Григоријата и Горњака. Подвизавао се у Цариграду, Парорији, Загори и Светој Гори и постао следбеник исихастичког богословља које је прихватио од Григорија Старијег (+1346) из Клазомене, и његових ученика Ромила Раваничког и Иларија. Бежећи пред Турцима долази са групом ученика у Србију у пролеће 1379. а кнез Лазар га смешта у манастир Ждрело, касније назван Горњак, који је претходне зиме оштетио Радич Растисалић одметнувши се од Лазареве власти, али којег је Лазар потом потукао и протерао. За свој подвиг изабрао је пећину изнад манастира, који обнавља „с помоштију" кнеза Лазара, а имао је искуство у тим радовима јер је претходно на Светој Гори довршио радове на манастиру Светог Николе названом Григоријат. Са собом је донео и Житије Ромила Раваничког, које је на грчком језику написао између 1377. и 1379. на Мелани код Лавре Св. Атанасије на Светој Гори. Житије је неки раванички монах превео на српскословенски пре преноса моштију кнеза Лазара из Приштине у Раваницу. У светогорском архиву стоји да је умро и сахрањен у Горњаку, али су му мошти често сељене и склањане пред турским налетима а потом враћане у Горњак. У XVI и XVII в. његове мошти налазиле су се у манастиру Орешковици. Постоји предање да су ношене у Григоријат и 1763. враћене у Горњак. Игуман Сава извадио је 1900. мошти из гроба, сместио их у мали дрвени ковчег и поставио у манастирском храму. У време немачке окупације 1941--1944. и годинама после рата до обнове склоњене су у пожаревачку саборну цркву, а 1953. враћене у Горњак. На молбу архимандрита Григорија из светогорског манастира Григоријата, епископ браничевски Хризостом предао је 1977. део Г. моштију за овај манастир, јер Светогорци сматрају оснивача Григоријата и Горњака истом личношћу. У календар светих уписан је под датумом смрти 7. децембар јулијанског календара, али има службу само на грчком језику, на српски није преведена. М. Поповић Шапчанин посветио му је оду „Похвална песма преподобном оцу нашем Григорију Синаиту" (Пастир, 1870, 3, 24). „Житије Ромилово" на грчком језику објавио је F. Halkin, Byzantion (Paris 1961); а на српскословенском језику објавио је: П. А. Сырку, „Монаха Григория житие преподобного Ромила из рукописи XVI в.", Памятники древней письменности и искуства, 1900, 136; српски превод са грчког објавио је: Јустин Поповић, Житија светих за јануар (Бг 1972). По стилу припада „изразито исихастичкој монашкој хагиографији".

ЛИТЕРАТУРА: С. Палајда, „Ко је био Григорије Синаит, оснивач и творац манастира Горњака", Гласник СПП, 1932, 5; Ђ. Сп. Радојичић, „Григорије из Горњака", ИЧ, 1952, 3; Л. Павловић, Култови лица код Срба и Македонаца, Смед. 1965; Ј. Поповић, Житија светих за децембар, Бг 1977; Д. Богдановић, Историја старе српске књижевности, Бг 1980.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)