ГЕОРГИЈЕВИЋ, Арон

ГЕОРГИЈЕВИЋ, Арон, игуман, писац, преводилац (Земун, 1756 -- ?, после 1817). Замонашен је 1783. и вршио дужност еклесијарха у манастиру Хопово, потом био парох у Ђуру, где је 1791. превео на мађарски Мали катихизис Ј. Рајића. Временом је у манастиру стекао основно богословско образовање и извесно ликовно знање. Игуман манастира Бођана био је 1802--1814, када се посветио литерарном стваралаштву. Написао је Историју манастира Бођана у прози и дело Историја општежитељнаго свјатаго воведенскаго монастира Бођана у десетерцу. Мода писања манастирских монографија у стиху почела је још 1788. када је Везилић написао стиховани каталог фрушкогорских и других манастира у Подунављу. Дела нису штампана, сачувана су у преписима. Смењен са игуманског положаја, јер га је братство оптужило за разне злоупотребе, напустио је манастир и отишао у неку фрушкогорску породицу. У два маха добио је помоћ од манастира Бођана у износу од по 72 форинте.

ЛИТЕРАТУРА: Л. Ћурчић, „Историја манастира Бођана Арона Георгијевића", ЗМСДН, 1962, 31; Б. Маринковић, Српска грађанска поезија XVIII и с почетка XIX века, I--II, Бг 1966.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)