ГАШПАРОВ, Антун

ГАШПАРОВ, Антун, лекар, гастроентеролог, универзитетски професор (Задар, 16. I 1914 -- Задар, 21. VI 1997). Завршио Медицински факултет у Загребу 1941, специјализирао у Загребу (1942--1944), Новом Саду (1947--1948) и Београду (1949--1950). Након усавршавања и рада на тези за титулу асистента Париског универзитета 1954, постављен је за начелника Интерног одељења Прве армијске болнице у Београду 1956. Оснивач је и први начелник Института за гастроентерологију ВМА (до 1977). Први је у Југославији увео нове дијагностичке методе (биохемијске анализе и рендгенолошке налазе) у обради болесника са абдоминалним тегобама. Формирао је паразитолошку и копролошку, као и хистолошку лабораторију ВМА и на тај начин осавременио гастроентеролошку дијагностику. Од посебног значаја је то што је увео биопсију слузнице желуца, као и ректосигмоидоскопију као рутинску методу прегледа (1957). Објавио је преко 50 научних и стручних радова („Biological diagnosis of ulcer and cancer of the stomach", Archives des maladies de l'appareil digestif et des maladies de la nutrition, 1955, 44, 5; коаутор, „Treatment of the painful crisis of ulcer with sulpiride", Therapeutique, 1972, 48, 2). Објавио књиге из области здравствене културе Како заштитити органе за варење (Бг 1985) и Болести органа за варење (Бг 1982). Пензионисан је 1978. Носилац је Ордена заслуга за народ III и II реда, Ордена за војне заслуге са златним мачевима, Ордена рада са златним мачевима и др.

ДЕЛО: коаутор, „Medical, economical and social problems in digestive tract diseases in Yugoslavia; search for an organized gastroenterological service", ВП, 1973, 30, 3.

Љ. Гојковић Букарица

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)