ГАС-МАСКА

ГАС-МАСКА, средство за заштиту од удисања честица (АЕРОСОЛ и прашине) и штетних гасова који се налазе у ваздуху. Сем у заштити од атомских, биолошких и хемијских дејстава А-Бе-Ха-заштита (→ Бојни отрови), г. м. се користе при излагању отровним гасовима код гашења пожара, затим, на радним местима где настаје ситна или токсична прашина, где се у ваздуху налазе штетне хемикалије или штетни микроорганизми. У принципу, користе се кад је концентрација неког штетног састојка ваздуха виша од максимално дозвољене на радном месту. Г. м. треба чврсто да приања на лице да би се спречило продирање ваздуха са штетним састојцима до носа и уста, а тиме и до дисајних органа и крвотока. Посебан проблем у заптивању јесте код особа са брадом, или при ношењу наочара. Поред ових, једноставнијих, полумаски, користе се г. м. које обухватају и предео чела са очима, ради њихове заштите. Тело г. м. се израђује или од силиконских полимера (код очију се налазе прозори од стакла) или поликарбонатне пластике. Кључни део сваке г. м. која ради на принципу удисања спољашњег ваздуха јесте филтер, чија је улога да задржи штетне састојке из ваздуха. Принцип дејства неког филтера јесте: (а) механичко задржавање честица; (б) везивање гасовитих супстанци адсорпцијом, на пример, на зрнима активног угља; и (в) везивање гасовитих супстанци хемијском реакцијом, нпр. редукција хлора садржаног у удисаном ваздуху са натријум-тиосулфатом. Филтери су углавном специфични: не пружају заштиту од било ког штетног састојка ваздуха, него само од одређених група супстанци, нпр., филтер за честице штити само од честица. Постоје и филтери који штите од више врста супстанци. Према томе, потребно је знати која се штетна супстанца налази у ваздуху да би се на г. м. стављао одговарајући филтер. Илустрације ради, фирма Дрегер производи око 15 врста филтера којима је обухваћена заштита од преко 250 врста хемикалија. Сваки филтер има одређени капацитет везивања и кад се он исцрпи, заштита нестаје. Исто тако, постоји рок трајања филтера. У неким областима, нпр., при гашењу пожара, користе се г. м. које се снабдевају ваздухом из једног преносног резервоара, а не удише се спољашњи ваздух. Благи натпритисак који се ствара у таквој г. м. спречава улажење спољашњег загађеног ваздуха. У Србији је производња г. м., по чешкој лиценци, почела 1935. у фабрици „Обилићево" (касније „Милоје Закић") у Крушевцу, a по лиценци САД почела је 1968. Од 70-их година ту се производе војне и цивилне г. м., по сопственом нацрту.

ЛИТЕРАТУРА: Војна енциклопедија 5, Бг--Љуб. 1973; В. Вулетић, З. Пејчић, Основи атомско-биолошко-хемијске одбране, Бг 1982; www.en.wikipedia.org/wiki/Gas_mask (2014).

П. А. Пфенд

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)