Прескочи до главног садржаја

ГУЗИНА, Ранко

ГУЗИНА, Ранко, карикатуриста, сатиричар (Сопјанска Греда код Подравске Слатине, Хрватска, 23. X 1939 -- Београд, 10. IX 2016). Дипломирао 1972. на Правном факултету у Београду. Карикатуром, сатиром и новинарством бави се од 1958. Као карикатуриста почиње да ради у југословенском часопису за сатиру Јеж, да би се потом запослио у београдском дневном листу Вечерње новости, за који ради више од 50 година. Објавио је неколико хиљада карикатура у разним часописима и новинама као што су Осмица и ТВ новости. Свој новинарски дар исказао је и писањем сатиричних прилога. Објавио је књиге То су они (Бг--Ск 1984), збирку портрета и пригодних епиграма (коаутор са Милованом Витезовићем); Књигу утисака (Бг 1990), алманах карикатура и афоризама; Сличности (Бг 1999), портрете познатих личности и афоризме; Балканска крчма (Бг 2004), хронику последње деценије ХХ в. у карикатурама и афоризмима; Џепни календар (Бг 2012), карикатуре и афоризме објављене у Вечерњим новостима и др. Учесник је колективних изложби, а поводом тридесетогодишњице рада приредио је ретроспективну самосталну изложбу у Галерији „Сингидунум" (1992). Добитник је великог броја награда, од којих му је најзначајније национално признање за карикатуру „Пјер" припало два пута (1967, 1971). Такође је два пута на међународној изложби у Монтреалу освојио признања и плакете, а у Скопљу, на такмичењу Светске галерије карикатура, равноправну прву награду Златни прстен. За животно дело додељена му је Награда „Светозар Марковић" Удружења новинара Србије, док је за новинарску сатиру добио Награду „Јован Хаџи Костић".

ЛИТЕРАТУРА: С. Ивков, 60 година домаћег стрипа у Србији (1935--1995), Суб. 1995; П. Пајић, „Карикатуре Ранка Гузине", Mons Aureus, 2003, 2; В. Денчић, „Својом главом у свој зид: сатиричар Ранко Гузина" (интервју), Етна, 2006, 59.

Д. Милашиновић Марић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)