ГЛИШИЋ,

ГЛИШИЋ, Боривоје Бора, књижевник, позоришни критичар, преводилац (Крагујевац, 31. X 1908 -- Београд, 11. XII 1988). На париској Сорбони студираo најпре права, а затим слушаo предавања из естетике код професора Баша и Бергсона, редовно гледаo позоришне представе и статираo код Ж. Питојефа. Своје познавање позоришне уметности употпуњаваo у Лисабону, Мадриду, Риму, Лондону и Прагу. По дипломирању вратио се у земљу и од 1932. радиo у Политици, као сарадник и уредник. Отишао у Лондон 1940. за дописника Политике, а за време II светског рата живео повучено у околини Крагујевца. После ослобођења постао управник Народног позоришта у родном граду. Прва представа била је његов драмски реквијем Велика битка. У Београд се вратио 1945, прво као уредник Гласа, а затим као главни и одговорни уредник илустрованог листа Дуга (1945--1949). Од 1950. бавио се искључиво позоришном критиком, а 1951--1958. био је стални позоришни критичар НИН-а. Његове критике, писане с изузетном ерудицијом и наклоношћу за позориште и глумце, чине га једним од најзначајнијих тумача театарских збивања у Србији у периоду од краја 40-их до средине 60-их година XX в. Аутор је више стотина позоришних написа у новинама, часописима и стручним публикацијама. Капитално дело му је Позориште -- историјски увод у проучавање сценске уметности (Бг 1964), самосвојан поглед на историју позоришта и глуме до наших дана. Књигом Нушић њим самим (Бг 1966) дао је нов поглед на нашег најистакнутијег комедиографа, сматрајући га „генијем и песником медитеранског смеха". Објавио је преко 40 књига превода с енглеског и француског језика познатих књижевних аутора. Први је добитник угледне награде за театрологију часописа Сцена Стеријиног позорја у Новом Саду (1987). Са сликарком и карикатуристкињом Десом Глишић (1910--1991) био је у браку од 1935. до смрти. Сарађивао у листовима и часописима: Политика, Борба, Ослобођење, Побједа, Глас, Дуга, НИН, Вјесник у сриједу, Књижевне новине, Спектакл, Дело, Књижевност, Позориште (Тузла, 1964), Позориште (Нови Сад, 1972), Сцена (Нови Сад, 1978), Театрон. Преводио дела М. Пруста, Ш. Бодлера, Т. Вајлдера, Х. Велса, Е. Колдвела, Ж. Парија, В. Колета, Ж. Ануја, А. Камија.

ДЕЛА: Један српски предлог решења хрватског проблема, Бг 1938; Велика битка (Реквијем о стрељанима), Краг. 1944; О Првом српском устанку, Бг 1946; Крагујевац велика битка 41, Краг. 1986; Жива уметност глуме, Бг 1987.

ЛИТЕРАТУРА: Р. В. Јовановић, „Бора Глишић: Позориште", Позориште, Тузла, 1964, 4; Ј. Лешић, „Историјски увод за проучавање сценске умјетности", Ослобођење, Сар., 21. III 1965; М. Милорадовић, „Модерно гледање на Нушића, на смех...", НИН, 21. VIII 1966; Р. Путник, „Критичар ерудита", НИН, 17. IV 1988; Ј. Ћирилов, „Бора Глишић", НИН, 18. XII 1988; Б. Вучковић, „Боривоје Бора Глишић", Дуга, 6. I 1989; М. Милорадовић, „Бора Глишић", КН, 15. I 1989; Р. Витанов, „Мит и стварност трајања глумца", Театрон, 1989, 66/67/68; Љ. Манојловић, „Бора Глишић", Театрон, 1991, 75/76/77.

З. Т. Јовановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)