ГРАДАЧКА ЕПИСКОПИЈА

ГРАДАЧКА ЕПИСКОПИЈА (митрополија), деловала је у оквиру српске цркве у XIV и XV в. Седиште епископије смештено је у манастир Св. Богородице у Градцу Моравском (Чачку). Овај манастир је задужбина кнеза Страцимира, брата Стефана Немање, подигнута у периоду 1186--1190. Први помен Г. е. налази се на једном запису из XV в., на Крушедолском рукопису који садржи попис епископија српске цркве који одражава стање за период 1317--1321. У доба краља Милутина извршена је реорганизација српских епископија, а међу новим епископијама појављује се и Г. е. Узроке оснивања Г. е. треба тражити у укидању Жичке епископије. После спаљивања Жиче 1291. седиште архиепископије пренето је у Пећ. После тога српски архиепископи нису више обављали и функцију подручног епископа Жичке епархије, него само поглавара српске цркве. Територија на којој је раније деловала Жичка епархија подељена је између новооснованих Г. е. и Кончуљске епископије, којима су можда додате још неке области. Једини податак о митрополијском рангу ове епархије потиче из средине XV в. На звонима цркве Св. Богородице у Градцу сачувао се натпис из 1454. у којем се помиње градачки митрополит Никифор. Може се претпоставити да је средином XV в., пред сам крај српске средњовековне државе, обновљена црква када су постављена и нова звона.

Извори: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I--1, Бг 1902; Ст. Новаковић, Законски споменици српских држава у средњем веку, Бг 1912.

литература: М. Јанковић, Епископије и митропилије српске цркве у средњем веку, Бг 1984; М. Чанак Медић, З. Ивковић, Богородица Градачка, Бг 1992; А. Веселиновић, „Чачански крај у средњем веку"; Б. Радојковић, „Средњовековна звона Богородице Градачке", у: Богородица Градачка у историји српског народа, Чачак 1993; С. Ћирковић, „Српске Notatiae episcopatuum", у: Споменица епископу шумадијском Сави, Н. Сад 2001.

М. Копривица

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)