ГОЂЕВАЦ СУББОТИЋ, Анка

ГОЂЕВАЦ СУББОТИЋ, Анка, правник, књижевник (Књажевац, 1. XII 1890 – Њујорк, 11. VI 1983). Потомак српске породице која је дала већи број виђенијих српских индустријалаца и интелектуалаца. Отац јој је Милорад Гођевац, а мајка Катарина Адамовић. До факултета се школовала у земљи и иностранству, 1923. уписала је Правни факултет у Београду и на њему дипломирала 1927. На истом факултету је као прва жена одбранила 1932. докторску тезу – Принципи и правила међународног права која се излучују из јуриспруденције Сталног суда међународне правде у Хагу (Бг 1933). Била је у браку са Драгољубом Бајаловићем, па са дипломатом Иваном Субботићем. Као стручњак за међународно право била је делегат Југославије на Међународној конференцији у Хагу 1930, члан Jугословенске делегације на Другој балканској конференцији у Букурешту 1932, те члан Сталног саветодавног комитета за правни положај жена при Друштву народа 1936–1940. Живела је у Лондону од 1939. до 1941, а потом у Њујорку, где је била члан удружења правника САД. Одржала је низ стручних и књижевних предавања у Новом Саду, Београду, Скопљу, Загребу, Софији, као и у више градова САД. Објављивала је чланке у периодичним публикацијама: Српски књижевни гласник, Летопис Матице српске, Архив за правне и друштвене науке, Мисао, као и у часопису Тамо далеко, који су издавали Амерички институт за балканска питања из Чикага и „Српска мисао из Мелбурна". „Српска мисао" је објавила њену књигу путописа Са три континента (Мелбурн 1961), за коју је ауторка добила Награду „Слободан Јовановић". Писала је и литерарна дела и била члан Удружења српских писаца и уметника у иностранству, а постхумно су објављене две књиге њених текстова које су ћерке Ружица Переплотчиков и Катарина Перић приредиле и публиковале. У рукопису су остали Есеји и Дневник из ратног Лондона. У библиотеци Колумбија универзитета, у колекцији архивалија, чува се заоставштина брачног пара Субботић.

Светлана Мирчов

Са мужем, дипломатом Иваном Субботићем – унуком Јована Суботића и Јелисавете Савке Суботић – живела је у Лондону и Њујорку, а даровала је Матици српској велик број портрета уметничких дела Новака Радонића и Јована Поповића (1966). Писала је путописе (Амстердам–Анкара, Бг 1937; Са три континента, Мелбурн 1961), са примесама журнализма, али и са смислом за појединости и за повлачење разлика између старог и новог времена (нпр. старе и нове, Ататуркове Турске). У њима је описала многе земље и градове: Турску, Грчку, Холандију, Швајцарску, Француску, Версај, Женеву, Париз, Атину и др.) а приредила је и књигу Хелене Лозанић Фротингхам Добротворна мисија за Србију у Првом светском рату. Писма из Америке и Канаде 1915–1920 (Бг 1970). Постхумно је објављена књига сабраних есеја о српској књижевности, где се, између осталог, бави усменом књижевношћу, те књижевним стваралаштвом Љ. Ненадовића, В. Илића, Ј. Дучића, И. Секулић и другим значајним личностима, нпр. М. Пупином (Предавања, чланци и записи, прир. К. Перић, Р. Переплотчиков, Бг 1985).

Драгана В. Тодоресков

ДЕЛА: Основна правна начела на којима почива јуриспруденција Сталног суда међународне правде у Хагу, Бг 1932; Liste des traités et des engagements internationaux de la Serbie: Y compris les lois et les règlemets internes d'ordre international, Бг–Париз 1934; Међународно правосуђе данашњице, Бг 1935; Правни чланци и расправе, Бг 1985.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Дучић, „Уместо предговора", у: А. Гођевац, Амстердам – Анкара, Бг 1937; Б. М. Карапанџић, Духовно стваралаштво српске емиграције, Мелбурн 1978; М. Црњански, „Уместо предговора – разговор са г-ђом Анком Гођевац", у: А. Гођевац Субботић, Предавања, чланци и записи, Бг 1985; З. Ранковић (ур.), Биографски лексикон ваљевског краја Г–Д, Ва 1997; Љ. Кандић, Историја Правног факултета у Београду, I/2, Бг 2002; Д. В. Тодоресков, „Путописи и есеји Анке Гођевац Субботић", Исходишта, 2015, 1.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)