ГАРДИНОВЦИ

ГАРДИНОВЦИ, село на југоисточној периферији Бачке, на граници плеистоцене терасе и алувијалне равни Дунава на око 79 м н.в. Дунав је 3 км јужно од насеља. Са Новим Садом (33 км) и општинским центром Тителом (19 км) Г. су повезани локалним асфалтним путевима. Прва сведочанства о селу потичу из 1369, а било је насељено током турске владавине. Године 1698. забележено је као расељено, а већ наредне године имало је 91 „кућног старешину". Припадали су Шајкашком батаљону Војне границе. Дуго су Г. били мало село, а број становника је знатније порастао тек по укидању Војне границе. У време II светског рата мађарска власт је доселила Мађаре из Буковине и за њих је на северној периферији насеља изградила две нове улице са типским кућама. Они су се крајем рата иселили. Максимум од 1.828 становника достигнут је 1948. Године 2011. село је имало 1.297 становника од којих су 95,5 % били Срби. Овде је пољопривреда основна привредна грана и ангажовала је 35% активног становништва. Највећи број неаграрног становништва радио је у индустрији и грађевинарству, већина у Новом Саду. Таласаста површина плеистоцене терасе није дозволила доследну примену планске градње. Улице су праве, али нису међусобно идеално паралелне нити се са попречнима секу под правим углом. Начелан облик основе села је правоугаони. Северно од њега је мало насеље Телеп изграђено током II светског рата. Центар села није формиран, а у главној улици су на знатним растојањима православна црква, основна школа, амбуланта, месна канцеларија, пошта и неколико продавница мешовитe робe.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Поповић, Срби у Бачкој до краја 18. века, Бг 1952; Б. Букуров, Географска монографија општине Тител, Н. Сад 1986; С. Ћурчић, Насеља Бачке -- географске карактеристике, Н. Сад 2007.

С. Ћурчић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)