Прескочи до главног садржаја

ГАЈИЋ, Живорад

ГАЈИЋ, Живорад, зоотехничар, универзитетски професор (Доња Трешница код Малог Зворника, 2. III 1933 -- Београд, 28. VIII 2008). На Пољопривредном факултету у Београду дипломирао је 1959, магистрирао 1965, а докторирао 1968. Обавио је вишегодишње специјализације у Великој Британији, Америци, Француској и Данској. У звање асистента изабран је 1961, а за редовног професора 1982. за предмет Зоотехника. Био је шеф Катедре, председник Савета факултета, продекан и декан факултета. У истраживачкој делатности посебно су значајни његови доприноси стварању нових генотипова, раса и линија подесних за наше услове производње. На систематизован начин проучавао је генетски потенцијал раса, фенотипске и генетске параметре, те конструисао селекцијске индексе који се користе у производњи од 1973. при оцени приплодне вредности (Фенотипски и генетски параметри и конструкција селекцијских индекса за перформанс тестирана грла племенитих раса свиња, Бг 1974; Crossbreeding effects on reproductive performance in pigs, Зг 1981; Стварање меснатог типа свиња за југословенске услове производње, Бг 1989). Један је од три аутора у стварању Југословенске беле меснате свиње (Постанак и изглед домаће (југословенске) меснате расе свиња, Н. Сад 1969). Као члан Европске зоотехничке федерације и координатор за анималну генетику за Југославију био је члан радних група за припрему реферата. Као представник Југославије у Организацији за економски развој и сарадњу при ОУН учествовао је у Паризу 1987. на међународном састанку о питањима високошколског образовања у области пољопривреде. Августа 1994. Г. је предложен од стране Организације за храну и пољопривреду УН (FAO) за координатора за Југославију за пројекат „Анимални генетски ресурси у централној и источној Европи", као и за координатора за очување анималних генетских ресурса у Југославији. За члана Њујоршке академије наука изабран је 1992, а за редовног члана Југословенске инжењерске академије 2001. Био је члан Међународне организације за очување животињских раса у региону Дунава са седиштем у Будимпешти (DAGENE) од 1996. и Међународне организације за очување пољопривредних варијетета у Европи (SAVE) са седиштем у Сент Галену од 1997. Одликован је Орденом рада са златним венцем.

ДЕЛА: Савремено свињарство, Бг 1972; Genetic and energy effects on pig meat quality, Zürich 1999; Генетичке модификације у сточарству, Бг 2005; Агробизнис у еколошкој производњи хране, Н. Сад 2005.

ЛИТЕРАТУРА: Осамдесет година Пољопривредног факултета у Београду (1919--1999), Бг--Земун 1999.

Р. Јовановић; С. Стoјановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)