ГОРСКА

ГОРСКА, под овим именом се у средњем веку помињу две жупе. Обе се први пут помињу у Летопису попа Дукљанина. Прва се налазила у Дукљи на путу Дукља--Медун --Плав, у шумовитом пределу који је гравитирао ка утврђеном илирском Метеону. Простирала се источно од жупа Лушка и Подлужје, са тромеђом негде код Рибнице. Вероватно је захватала и кучке области ка Морачи, а и део Хота ка Хотским вировима. Постојала је и у XIII в. јер се у Жичкој повељи помиње село Голич (неубицирано) у Горској жупи. Њено централно утврђење био је град Медун. У Захумљу се налазила друга жупа овог имена. Она се наводи као Vellikagor(a), а обухватала је Љубушко поље и долину Требижата, где се граничила са неретљанском жупом Растоком. У XV в. овде се помиње само жупа Г., која се простирала од Вргорца на истоку до брда Турија, односно села Загвозда на западу, а Биоково је Г. одвајало од Макарског приморја. Она се развила на делу простора ранофеудалних жупа Велика и Дален. Велика се од XII в. не помиње више у изворима, али се на делу овог простора у суседству Г., помиње у XV в. жупа Вруља.

ИЗВОРИ: С. Новаковић, Законски споменици, Бг 1912; Ф. Шишић, Летопис попа Дукљанина, Бг 1928.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Рупчић, „Убикација Вруље, старе, досад непознате жупе код Љубушког", Рад ЈАЗУ, 1961, 322; Историја Црне Горе 1, Тг 1967; С. Мишић, Хумска земља у средњем веку, Бг 1996.

С. Мишић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)