Прескочи до главног садржаја

ГАВАНСКИ, Симеон

ГАВАНСКИ, Симеон, сенатор, саборски посланик (Србобран, друга половина XVIII в. -- Бечеј?, 1821). Потиче из богате српске породице у Сентомашу (данас Србобран). Вероватно је завршио право у Пешти, а потом радио као благајник Потиског дистрикта у Старом Бечеју. Због заслуга за дистрикт касније изабран за његовог сенатора и умро у том звању. Као угледан, школован Србин августа 1790. на збору у Старом Бечеју изабран за депутирца Потиског дистрикта за Народно-црквени сабор одржан у Темишвару. На Сабор дошао само с усменим упутством да се држи саборске већине и гласа за оно што је најбоље за народ а одговара и жељама Двора. На почетку заседања биран за члана Одбора за оверу пуномоћи саборских депутираца, а на крају му је поверено прикупљање новца за одржавање бала за учеснике Сабора. Био је један од четворице депутираца из Бачке епархије који су 20. септембра Сабору поднели представку са захтевима да се: Привилегија Потиског дистрикта објави и преко Угарске дворске канцеларије и у целини инартикулише у угарско законодавство на тада одржаваном Угарском сабору (Дијети); од Угарске дворске коморе издејствује да се с њом склопи вечити уговор о давању десетине у виду новчаног еквивалента; Србима омогући улазак у племићки сталеж; да у градским магистратима Срби буду равноправно заступљени с римокатолицима; обустави расељавање Срба у корист колониста у Бачкој; Срби из развојачених насеља прикључе Потиском дистрикту и да се цела „илирска нација", на основу својих привилегија, сматра за слободну и у том смислу уреди њено школство. Његов потпис је и на представци четворице депутираца из Великокикиндског, Сремског и Потиског округа од 21. септембра, у којој се историјски тачно износи ток поробљавања Срба у Угарској и њихове заслуге за Монархију, те захтева озакоњење привилегија дистриката и стварање трећег у Срему, од насеља бивше Подунавске војне границе, укинуте 1745. С обзиром на његово образовање треба сматрати да је био и један од твораца тих програма бачких Срба за Сабор у Темишвару.

ИЗВОР: С. Гавриловић, Н. Петровић, Темишварски сабор 1790, Н. Сад -- Ср. Карловци 1972.

ЛИТЕРАТУРА: В. Стајић, Новосадске биографије, I, Н. Сад 1936.

С. Гавриловић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)