ГАЛОГАЖА, Слободан

ГАЛОГАЖА, Слободан, пјесник, публициста, преводилац (Сарајево, 20. XI 1918 -- Београд, 2. XI 1984). Славистику и право студирао у Београду (1936--1941). Као студент био осуђиван и затваран због припадности напредном студентском покрету, а за вријеме рата 1941--1945. због учешћа у антифашистичким активностима. Послије рата радио као новинар, члан редакције листа Омладина (1944--1946) и уредник културне рубрике Радио-Београда (1946--1948); од 1948. уредник у издавачким предузећима „Ново поколење" и „Нолит". У његов књижевни опус спадају пјесме за дјецу, краће прозне лирске форме, књижевно-критички текстови, чланци о култури и сл. Припада генерацији писаца који су се формирали и даље развијали на искуству лирског ентузијазма и друштвених књижевних захтјева непосредно послије ослобођења 1945. године (Зоре над цестама, Бг 1949; Тренуци трајања, Бг 1955; Изгубљене речи, Бг 1957; Пред прагом поноћи, Бг 1962). Превођен на италијански, мађарски, француски, енглески, пољски и чешки језик. Преводио је поезију с руског.

ДЈЕЛА: Лирика ведрина и сјенки, Бг 1939; Постојбина снова, Бг 1951; Лутања поред узнемирених гнезда, Бг 1955; Лирика, Сар. 1970; Песме друкчијег свитања, Бг 1974.

ЛИТЕРАТУРА: З. Мишић, „Зора над цестама", Књижевност, 1950, 10; Р. Тошовић, „Лутање поред узнемирених гнезда", Младост, 1952, 2--3; С. Велмар-Јанковић, „Тренуци трајања", Дело, 1955, 1, 111; Д. Јекнић, Од данас -- од сутра. Текстови о пјесницима из Босне и Херцеговине, Сар. 1973.

С. Тутњевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)