ГАЋИНОВИЋ, Војислав

ГАЋИНОВИЋ, Војислав, свештеник, народни посланик, публициста (Качањ код Билеће, 22. V 1896 -- Београд 19. XII 1980). Гимназију завршио у Београду, гдје је затим уписао Богословски факултет. Школовање је прекинуо по избијању I свјетског рата, када се као добровољац јавио у четнички одред В. Танкосића. Учествовао је у борбама у Србији, а затим се 1915. повлачио са српском војском преко Косова и Албаније до Драча. Одатле је евакуисан у Бриндизи, а затим је преко Корзике отишао у Швајцарску, гдје му је боравио брат Владимир. Послије изненадне Владимирове смрти 1917, отишао је у Енглеску и довршио богословске студије на Кадздан колеџу крај Оксфорда, гдје је Англиканска црква дала просторије за наставу ђацима Београдске богословије, који су због рата морали напустити Србију. Након рата вратио се у Сарајево и радио у СПКД „Просвјета". Био је и уредник Календара „Просвјета". Преселио се 1925. у Београд гдје је био уредник опозиционог земљорадничког листа Новости. За свештеника је рукоположен 1926. и упућен на службу у САД. Службовао је као парохијски свештеник у Омахи (1926--1927) и Лос Анђелесу (1927--1932). Потом се вратио у земљу и именован је за свештеника у Скопљу (1932--1938). На изборима 1935. изабран је за народног посланика на листи Б. Јевтића за срез билећки. Припадао је Независном клубу у Народној скупштини. Залагао се за демократске слободе и оштро иступао против владиног пројекта Конкордата. Био је посланик до 1938, а након тога опет одлази у САД и службује као свештеник у Њујорку (1938--1941) и Питсбургу (1941--1948). У међувремену је постао близак љевичарским организацијама и отворено се залагао за сарадњу са комунистима. Током рата је у САД организовао хуманитарне акције, био члан југословенских удружења у САД, говорио на зборовима и конгресима широм САД, те сарађивао у исељеничкој штампи. Предавао је на Питс-буршком универзитету српскохрватски језик и културу америчким официрима који су слати у војне мисије у Југославију. За те заслуге одликован је Орденом братства и јединства. Због прокомунистичког дјеловања владика америчко-канадски Дионисије га је рашчинио, а након што се вратио у земљу 1948. патријарх Гаврило је поништио ово рашчињење. Иако више није служио у цркви, као свештено лице је обављао одређене дужности у Београду (1948--1952), Солуну (1952--1953) и поново у Београду, до пензионисања 1954. Након пензионисања писао је огледе, највише о Младој Босни и њеним припадницима. Живио је једно вријеме у Паризу и Тунису, након чега се вратио у Београд.

ИЗВОРИ: Стенографске белешке Народне скупштине Краљевине Југославије, 6, 4, Бг 1937, LVIII редовни састанак, држан 19. јула 1937; Биографија Војислава Гаћиновића (саставила К. Гаћиновић), рукопис у библиотеци СКПД „Просвјета" у Билећи.

ЛИТЕРАТУРА: Ч. М. Митриновић (ур.), Сенат, Народна скупштина, Ск 1935; С. Вуковић, Историја Српске православне цркве у Америци и Канади 1891--1941, Кг 1994; Р. Грђић, Записи из Херцеговине, Бг 2012.

Д. Мастиловић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)