ГЛИСТЕ

ГЛИСТЕ, животиње црволиког изгледа чије је тело подељено на велик број међусобно сличних чланака или је глатко. Кишне г. имају чланковито тело и живе у земљишту. Слатководне г. насељавају баре, језера, потоке и реке заривене у песак или муљ. Кишне и слатководне г. припадају великој групи малочекињаша (Oligochaeta), а тело им се састоји од кратке и заобљене главе, чланковитог трупа са неколико до више стотина чланака и аналног региона. Кишне г. чине земљиште плоднијим утичући на стварање хумуса и смањујући његову киселост. Већином су зависне од биљног покривача, па је њихов број већи тамо где је вегетација богатија. У Србији је одомаћен назив кишне г., јер се након кише могу наћи у већем броју на површини земљишта будући да вода поплави њихове ходнике у земљи. У Европи је познато преко 300 врста кишних г., док се за Србију наводи око 80 врста, од којих је десетак врста ендемично за овај простор. Треба истаћи да је област источне Србије најразноврснија и најбогатија кишним г., а да већина ендемита насељава подручје североисточне Србије, као и области планина Кукавице, Оштрозуба и Чемерника. Подручја западне и југоисточне Србије су мање истражена. Неке од ретких и ендемичних врста кишних г. на територији Србије су: Allolobophorakosowensis, Allolobophoraserbica и Dendrobaenajastrebensis. У Србији је познато преко 80 врста слатководних г. Често могу бити многобројне у слатким водама где представљају значајну компоненту ланаца исхране. Највећи број слатководних врста су биоиндикатори воде лошијег квалитета (Tubifex). За разлику од кишних и слатководних г., ваљкасте г. или црви (Nematoda) имају глатко и црволико тело које је зашиљено на оба краја. Глава споља није препознатљива, тако да је тешко разликовати предњи и задњи крај тела. Слободноживеће врсте насељавају мора, слатке воде и земљиште, а веома су присутне у својим стаништима. На пример, у кореновом систему јабуке могуће је пребројати и до 100.000 примерака. Велик број врста ваљкастих црва паразитирају код готово свих група биљака и животиња. Посебно су значајне врсте које су паразити код људи. Коњска г. (Ascarislumbricoides), дужине до 20 цм, један је од најчешћих цревних паразита код човека. У Србији се годишње евидентира неколико десетина случајева. Чест цревни паразит у Србији је и дечија г. (Enterobiusvermicularis). Једна од најраспрострањенијих паразитских ваљкастих г. код нас је Trichinellaspiralis, која изазива болест трихинелозу. У Србији годишње од трихинелозе оболи стотинак особа. Многе врсте ваљкастих г. су велике пољопривредне штеточине као што су пшенични црв (Anguinatritici), кромпирове нематоде (Globodera), репина нематода (Heteroderaschachtii). Још почетком ХХ в. су у Краљевини Србији објављивани први извештаји о присуству пшеничног црва у усевима пшенице широм Србије. Данас је у Србији познато преко 150 врста ваљкастих црва, међу којима и неколико ендемичних врста (Aphelenchoidesnonveilleri, Longidorelladeliblatica, Carcharolaimusbanaticus).

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Крњајић, „Прилог проучавања фауне нематода Југославије", Заштита биља, 1968, 98; Ј. Шапкарев, Прилог познавању кишних глиста (Oligochaeta, Lumbricidae) Војводине, Н. Сад 1980; С. Крњајић, Ђ. Крњајић, „Диверзитет копнених ваљкастих црва (Nematoda) Југославије са прегледом врста од међународног значаја", С. Караман, М. Стојановић, „Диверзитет фауне кишних глиста (Lumbricidae, Oligochaet, Anelida)", у: В. Стевановић, В. Васић (ур.), Биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја, Бг 1995; А. Atanacković и др., „Oligochaeta of the Danube River -- a faunistical review", Biologia, 2013, 68.

Ж. Томановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)