ГРЧЕВИЋ, Фрањо

ГРЧЕВИЋ, Фрањо, историчар књижевности, универзитетски професор (Цигленик крај Славонског Брода, 24. XI 1923 -- Загреб 2. XII 2009). Учесник је антифашистичког покрета од 1942, а потом официр ЈНА до 1952. Дипломирао је 1954. на Групи за југославенске језике и књижевности (са руским и немачким) Филозофског факултета у Загребу. По дипломирању је радио као гимназијски професор у Славонском Броду, Сиску и Загребу, а 1959. изабран је за предавача на ФФ Свеучилишта у Загребу, где је 1965. докторирао с тезом о српском књижевном критичару и теоретичару Богдану Поповићу (Књижевни критичар и теоретичар Богдан Поповић, Зг 1971). Систематично се бавио српском књижевношћу. Био је и лектор на факултетима у Рену (Француска) и Мајнцу (Немачка), а гостујући предавач у Београду, Кракову, Петрограду, Москви, Будимпешти, Манхајму, Инсбруку, Хамбургу, на Харварду и на Флориди. Као председник Хрватског филолошког друштва (1967--1969) покренуо је „Знанствену библиотеку". Један је од оснивача и дугогодишњи управник (1972--1981) Загребачке славистичке школе и Међународног славистичког центра СР Хрватске. У Загребачкој славистичкој школи засновао пројекат „Компаративно проучавање јужнославенских књижевности" (1980--1991), те уредио четири свеске одговарајућег Зборника. Универзитетску каријеру завршио је 1994. у звању редовног професора (биран 1984) и шефа загребачке Катедре за српску књижевност, настављајући стручну активност као самостални истраживач и научни саветник у области србистике. Био је доајен екологије у Хрватској, оснивач прве хрватске еколошке, грађанске групе „Свеучилишно удружење Еколошка јавност". У деценијама дугом научном и педагошком раду значајно је допринео проучавању српске књижевности у Хрватској, бавећи се тумачењем српских класика XIX и XX в. (Б. Поповић, М. Црњански, И. Андрић, М. Лалић, Д. Михаиловић, В. Попа, М. Павловић, Р. Петровић, Л. Лазаревић, С. Сремац, С. Матавуљ, Д. Ћосић и др.), комбинујући херменеутички, књижевноисторијски и књижевнокритички приступ, уз ауторску варијанту коју је назвао „есхатолошка критика".

ДЕЛА: Критички радови Богдана Поповића, Бг 1977; Симболизам. Екологија. Есхатологија, Зг 2002; Српске теме / Компаратистика сродних књижевности, Зг 2005; Религиозна екологија и нови човјек, Зг 2009.

ЛИТЕРАТУРА: З. Ковач, Домовински есеји, Чаковец 2009.

М. Пантић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)