ГЛУМАЧКА УДРУЖЕЊА

ГЛУМАЧКА УДРУЖЕЊА, струковне организације формиране са циљем да допринесу материјалном, законодавном и статусном збрињавању глумаца. Већ крајем 1896. у Панчеву је иницирано оснивање Заједнице путујућих позоришта, а и београдски глумци су 1897. расправљали о потреби оснивања сталешког удружења. Осим исказане добре воље, није се даље одмакло. Београдски Мали дневник у неколико бројева 1900. доноси чланке под насловом „Савез позоришних друштава", у којима се анализира неуспео рад путујућих друштава, њихове управе, глумачки кадар и сл. Управник путујућег позоришта Димитрије Нишлић пише о сталешким питањима апелујући за стварање заједнице глумаца коју види као једини спасоносни пут за побољшање положаја преко три стотине чланова путујућих дружина. Апелу се придружује и Милан Грол. У циљу досезања вишег нивоа драмске уметности и глумачког сталежа, те саветовања, помагања и заштите његових чланова, 14. I 1906. основан је Клуб чланова Српског Краљевског позоришта под председништвом знаменитог српског глумца Милорада Гавриловића. Клуб омогућава глумцима право да захтевају пензију из државне благајне, осигурање удовица и сирочади.

Организованијем решавању проблема у оквиру струковног удружења пришло се после I светског рата, када је у Београду 1. VI 1919. основано Удружење глумаца Краљевине СХС. Прва скупштина Удружења, којој је председавао Пера Добриновић, одржана је августа 1919. у Београду. Следе редовне годишње скупштине у Загребу 1920, Љубљани 1921, Београду 1922. и 1924. и Сплиту 1923. У сезони 1924/25. Удружење је, као издање Месног одбора у Београду, штампало књигу Милутина Чекића Позориште (Бг 1925), а аутор је приход од књиге уступио Удружењу у корист подизања Глумачког дома. На стручном конгресу Удружења 1929. покренута су питања стварања Општег пензионог фонда и доношења позоришног закона. Пројекат закона поднет је надлежнима на одобрење. За време Централне управе са председником Божом Николићем и генералним секретаром Душаном Раденковићем (првацима Народног позоришта у Београду) на челу, која je 1929--1940. радилa у истом саставу, измењена су Правила Удружења, донети су Правилник Повлашћене југословенске уметничке агенције Удружења глумаца (1931), Правила Уметничке берзе рада (1933), Уредба о Централном пензионом фонду осталог непредстављачког особља позоришта Краљевине Југославије (1934), Правилник о начину наплата такса у корист Централног пензионог фонда (1934), Правилник Централног пензионог фонда представљачког особља позоришта Краљевине Југославије (1935). Временом су установљени Пензиони фонд неразврстаних чланова народних и путујућих позоришта, Потпорни фонд за невољне, незапослене чланове удружења, Болеснички фонд за оболеле глумце београдског НП, Задруга глумаца за штедњу и кредит, Повлашћена југословенска уметничка агенција Удружења глумаца за регулисање уметничких послова и концертног живота у земљи, Артистичка агенција и Берза рада. Настављено је издавање листа Глумачка реч и ревије Ми и Ви, основано је Позориште Удружења глумаца у Београду. На ванредној скупштини у Београду 1940. ова управа је смењена, а деловање нове Централне управе са председником Милошем Паунковићем, генералним секретаром Светоликом Никачевићем и Божидаром Дрнићем као председником надзорног одбора, зауставља II светски рат. По захтеву секција из Хрватске и Словеније, на ванредном конгресу Удружења, одржаном септембра 1940, удружења у Србији, Хрватској и Словенији финансијски су разграничена и постала су аутономна у пословању. После 1945. делатност г. у. наставила су удружења драмских уметника.

ЛИТЕРАТУРА: М. Грол, Белешка, Бг 1902; Д. Јанковић, Наша путничка позоришна друштва, Бг 1905; В. Колаковић, Пројекат уредбе о позориштима и Удружење глумаца, Бг 1962; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба, Бг 1979; Путујуће позоришне дружине у Срба до 1944, Бг -- Н.Сад 1993; 125 година Народног позоришта у Београду, Бг 1997; З. Т. Јовановић, „Капетан Пантелијина посла Тодора Љ. Поповића", Театрон, 2000, 113; Д. Чолић Биљановски, „Поводом педесет година Савеза драмских уметника Србије", у: Зборник радова Факултета драмских уметности, 4, Бг 2000; Бранислав Ђ. Нушић: позоришни стваралац двадесетог века, Смед. 2002; Милан Грол: живот и дело, Н. Сад 2011.

Д. Чолић Биљановски

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)