ГРАДОЈЕВИЋ, Михаило

ГРАДОЈЕВИЋ, Михаило, ентомолог, универзитетски професор (Београд, 27. XI 1885 -- Београд, 27. XII 1956). Студирао две године природне науке на Природњачком факултету Карловог Универзитета у Прагу, а затим две године на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где је дипломирао 1912. Докторирао је 1924. у Прагу, одбранивши дисертацију „Thecodiplosis brachyntera Schwaeg., škůdce borových lesů na Slovensku". Специјализирао је ентомологију у Ентомолошкој лабораторији Музеја природних наука у Паризу код академика Р. Л. Б. Бувијеа и у Париској ентомолошкој станици Националног Агрономског института код акадeмика П. Маршала 1916--1919, а такође је у Француској завршио и два курса из пчеларства, где се први пут упознао са примењеном ентомологијом којој је касније посветио читав живот. По дипломирању је најпре радио као суплент и гимназијски професор у Ваљеву, Куманову и Београду. Изабран је за асистента на Катедри примењене ентомологије Пољопривредно-шумарског факултета у Београду 1920, за ванредног професора на Катедри за ентомологију и примењену зоологију 1932, када постаје шеф те катедре. За редовног професора изабран је 1941, а пензионисан 1954. Као професор ПШФ у Београду формирао је наставу из предмета Заштита шума, Шумарска ентомологија, Пољопривредна ентомологија, Пчеларство и свиларство. Објавио је преко 60 научних и стручних радова из ентомологије, а проучавао је и штитасте ваши, скакавце, кромпирову златицу, термите, поткорњаке и друге штетне врсте инсеката. Посебно је значајан обиман рад „Прилог лепидоптерској фауни Југославије. Лептирови Србије", објављен у Гласнику Југословенског ентомолошког друштва (1930--1931, 5--6). Веома је битан његов рад на ентомолошкој терминологији и номенклатури. Учествујући на многим међународним ентомолошким конгресима успоставио стручну сарадњу са многим познатим ентомолозима у свету. Захваљујући овој делатности Г. је је изабран за члана Чехословачке пољопривредне академије 1926, Интернационалног агрономског института у Риму 1928, Зоолошког музеја у Коимбри (Португалија) 1932, дописног члана Бугарског ентомолошког друштва 1936. и почасног члана Славјанског друштва у Софији. У стручном раду организовао је, планирао и водио са великим успехом на терену акције сузбијања разних штеточина биљака: поткорњака, шљивине штитасте ваши, мароканског скакавца, губара, кромпирове златице, пољских мишева, текуница и хрчкова (Методе за биолошко испитивање средстава против шљивине штитасте ваши (Eulecanium corni Bouche) и других представника породице Coccidae. Št. Radak, Бг 1930; Марокански скакавац у Војводини и борбене мере против њега, Н. Сад 1933; Борба против губара, Н. Сад 1935; Најважнији инсекти штетни за воћке, Бг 1941; „Проблем скакаваца у ФНР Југославији", Заштита биља, 1960, 57--58). Био пионир примене авио-методе у сузбијању штетних шумских инсеката. Декан ПШФ у Београду био је у периоду 1942--1944. После II светског рата радио је у Министарству пољопривреде ФНРЈ и Савезном заводу за заштиту биља. Био је главни уредник часописа Југословенско пчеларство, Напредно пчеларство, Гласник југословенског ентомолошког друштва и стручни редактор за пољопривредну ентомологију у часописима Заштита биља и Биљни лекар. Био је председник Друштва за заштиту биља и дугогодишњи председник Српског пчеларског друштва. Учесник је Балканских ратова 1912--1913. и I светског рата од 1914. Одликован је Албанском споменицом, орденима Св. Саве V, IV и III реда, Св. Александра Невског II степена, Белим лавом III степена, Румунском круном III степена, Југословенском круном IV степена и др.

ДЕЛА: „Methode nouvelle d'examen biologique de larvicides à employer contre la cochenille Eulecanium corni Bouché et autres coccidaes qui excrtènt du miellat", Entomologie, 1933, 1032, 5; „Прва авиоакција у Југославији 1932", Заштита биља, 1951, 6--7; „Питање српскохрватске терминологије у области заштите биља", Заштита биља, 1956, 33.

ЛИТЕРАТУРА: С. Живојиновић, „In memoriam -- Др Михајло Градојевић", Заштита биља, 1956, 37; П. Вукша (ур.), 50 година универзитетског образовања у области заштите биља - фитомедицине, Бг 2009.

Р. Петановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)