ГИЉЕВА

ГИЉЕВА, планина у југозападној Србији на северозападном ободу Пештерске висоравни. Пружа се правцем северозапад--југоисток на дужини од око 15 км. Изграђена је од тријаских стратификованих кречњака са рожњацима. На северозападу и југозападу планине су масовни и банковити кречњаци са доломитима. На потезу Мачковац на северозападу су јурски серпентинити, харцбургити и дијабази у којима је и највиши врх планине Јеленак (1.617 м). На неким местима су кречњачке стене огољене. Највеће површине су скаршћене са многобројним вртачама. Изражени су процеси ерозије и велике површине су под скелетним земљиштима. Вегетација је патуљаста. Планина је ненасељена и нема савремених путева. По ободу је десетак малих села са стално или повремено настањеним кућама. Од 1956. до 1958. постојало је пољопривредно предузеће „Гиљева" које је производило приплод сјеничког соја, радило је на оплемењивању сјеничке овце, производило је млеко и млечне производе, стоку за тржиште и интензивирало је развој ратарства. Производња се поред фарме одвијала и на катунима. Рачуна се да је тада овде узгајано око 22.000 оваца. У новије време све мање домаћинстава напаса стоку на планини.

ЛИТЕРАТУРА: М. Павловић, Д. Шабић, „Перспективе и проблем развоја сточарства у сјеничком крају", Зборник радова ПМФ, 2003, 51; М. Павловић, „Привреда Сјеничког краја", у: М. Љешевић и др., Сјенички крај -- антропогеографска проучавања, Бг 2004.

Тамара Лукић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)