ГАЈ

ГАЈ, село у јужном Банату, 11 км североисточно од општинског средишта Ковина, на граници плеистоцене терасе према алувијалној равни Дунава. Г. се налази на друму Панчево -- Ковин -- Бела Црква, а ту се од њега према југу одваја локални пут према Малом Баваништу, скелском прелазу преко Дунава према селу Дубравица и дневном копу рудника угља. У историјским изворима село се први пут помиње 1355, а после тога тек почетком XVIII в., као српско насеље са 20 до 30 домова. Крајем XVIII в. је опустело, а 1764. имало је 107 домова. Припадало је Војној граници. Српско становништво је током читавог тог периода имало апсолутну већину. Године 2011. Г. је имао 2.929 становника, од којих су 78,5% били Срби, а 8,7% Роми. У аграрним делатностима било је запослено 32,7% активног становништва, док је највећи број неаграрног становништва (прерађивачка индустрија, грађевинарство и др.) био запослен ван места, највећим бројем у Ковину. Село је плански грађено и његово језгро чине три праве улице трасиране правцем друма. У центру је парк квадратног облика, око којег је већина јавних зграда (православна црква, основна школа, здравствена станица, месна канцеларија и неколико продавница мешовите робе). Јужно од тог дела села, на алувијалној равни, стихијском градњом је настало неколико краћих улица у којима живи махом сиромашно ромско становништво. На источној и западној периферији села су економске зграде пољопривредног добра.

С. Ћурчић

Првобитна црква Вазнесења Господњег у Г. грађена је између 1770. и 1775, након што је село пресељено на данашње место. Садашња црква је саграђена пошто је претходна 1788. страдала од Турака. То је једнобродни мали храм подужне основе, зидан опеком. Фасадне површине немају украсе, а западна фасада има отворени трем са звоником. Црква је подељена на врло малу спољашњу припрату, припрату са галеријом, наос с плитким певничким просторима и олтарски простор с петостраном олтарском апсидом и нишама за проскомидију и ђаконикон. Наткривена је полуобличастим сводом и прекривена двосливним кровом. Првобитно осликавање цркве извео је 1844. живописац Андреја Дикић, који је након тога украсио и цркву у оближњем Дубовцу. Данашње зидне слике извео је Ђорђе (Ђура) Пецић 1906. На јужном и северном зиду цркве насликао је по једну сцену у сликаном раму правоуогаоног облика -- Св. Сава шири просвету и Христос избавља апостоле на мору. Над предолтарским травејем су Христос и Бог Саваот с јеванђелистима. Пецић је осликао и неокласицистичку олтарску преграду, коју архитравне греде деле на три зоне. Изнад престоних икона и двери је празнична зона, изнад којих је сликано Распеће с ликовима Богородице, Св. Јована, пророка и апостола. У цркви се налази више икона из XVIII, XIX и XX в. Међу њима су иконе Богородице с Христом и Св. Јована Златоустог из 1802, вероватно са старијих тронова, четири престоне иконе са старијег иконостаса, неколико икона сликаних на лиму из 1883--1884, као и једна велика икона Јерусалима, коју је с поклоничког путовања донела хаџи Иванка 1910. Сачувани су и Богородичин и архијерејски трон из XIX в.

Римокатоличка црква Св. Вацлава, коју су саградили Чеси из овог места између 1936. и 1940, мање је једнобродно здање. Дрвени олтар и црквени мобилијар били су дар чешке заједнице из села Крушчица код Беле Цркве. Црква је обновљена 1984.

И. Женарју Рајовић

ЛИТЕРАТУРА: О. Миловановић Јовић, „Из сликарства и примењене уметности у Банату", „Аутори дела ликовних и примењених уметности евидентираних у Банату", ГПСКВ, 1978, 8--9; О. Микић, „Сликар Ђура Пецић (1837--1929)", РВМ, 1981, 27; П. Томић, Општина Ковин -- географска монографија, Н. Сад 1981; С Ћурчић, Насеља Баната -- географске карактеристике, Н. Сад 2004; Н. Ф. Павковић, Банатско село: друштвене и културне промене, Гај и Дубовац, Н. Сад 2009; С. Ћурчић, М. Јовановић, Атлас насеља Војводине, II/1, Банат, Н. Сад 2014.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)