ГАБРИЋ, Јосип

ГАБРИЋ, Јосип, стонотенисер (Суботица, 7. VIII 1930 -- Суботица, 30. VII 2014). Стоним тенисом почео je да се бави 1945. у суботичком Спартаку за који је играо до 1951. и одласка у Београд на студије права, када је каријеру наставио у Партизану (1951--1956), а завршио ју је прилично рано, у 27. години, у матичном клубу Спартак (1957). За репрезентацију Југославије играо је 21 пут (1951--1956), а највећи успех постигао је освојивши бронзану медаљу у екипној конкуренцији на Светском првенству у Бечу 1951. Првак Југославије био је 13 пута у јуниорској и сениорској конкуренцији. Са Спартаком је екипни првак у јуниорској конкуренцији био 1946, 1947. и 1948, а у сениорској 1949/50. Државни првак у јуниорској појединачној конкуренцији био је 1948, а у игри мушких парова (И. Бајић) 1947. и 1948. Са Партизаном екипни првак Југославије постао је 1955/56, а сениорске титуле освајао је у игри мешовитих парова 1951 (М. Човић) и у игри мушких парова 1954 (А. Грујић), 1956 (Ј. Вогринц) и 1957 (В. Харангозо). Дванаест пута био је првак Србије у различитим категоријама, а са Вогринцем победио је у игри мушких парова на међународним првенствима Румуније и Белгије (1956). По окончању такмичарске каријере аматерски се посветио тренерском послу. Његов најбољи ученик био је репрезентативац Бела Месарош. Као дипломирани правник (1956) био је, поред осталог, судија у Општинском суду у Суботици, а по увођењу вишестраначја члан, а затим и потпредседник Демократског савеза Хрвата у Војводини. За спортске успехе добио је Мајску награду СОФК Србије (1964), Награду „Кључеви Суботице" (2007) и Национално спортско признање за посебан допринос развоју и афирмацији спорта (2007).

ЛИТЕРАТУРА: 50 година Столнотениског савеза Југославије, Зг 1978; Спортски лексикон, Зг 1984.

Ж. Баљкас

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)