ГУЊ

ГУЊ (гуња), женски и мушки горњи део зимске народне одеће са рукавима, од сукна, дужине до бедара или краћи до испод појаса. Предњи део има шире поле које се преклапају. Г. је познат свим словенским народима и у најширем значењу представљао је покривач, простирач, а потом сваку врсту горње одеће од домаћег сукна, односно, у архаичнијој варијанти, одећу од коже. Вук Ст. Караџић описује г. као одевни предмет „понајвише с рукавима и дугачак до ниже кољена ... облачи се сврх свијех хаљина, и за то се по њему не опасује".У варијантама јавља се у народној ношњи у свим крајевима Србије. У Подринским крајевима мушкарци су носили г. од белог, а потом од смеђег (сињавог) и црног сукна. У Азбуковици у XIX и на почетку XX в. био је у употреби дужи г. од сукна, напред отворен и оивичен вуненим гајтанима. Oблачили су га преко одела, слично данашњем капуту. У крајевима Ибарског Колашина мушкарци и жене су зими преко одеће носили гуњу, гуњче од белог сукна, дуге до испод појаса. Г. су израђивале сеоске терзије. Почетком XX в. девојке и жене су носиле и кратак хаљетак с рукавима, од црног сукна, украшеног по ивицама, често називан гуњ-јакета. У крајевима источне Србије ношен је гуњић или дебела дрешка, израђен од обојеног црног сукна шајака.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Пантелић, „О мушком гуњићу-јелеку", ГЕМ, 1956, 19; Ј. Бјеладиновић Јергић, Народне ношње у XIX и XX веку. Србија и суседне земље, Бг 2011.

Весна Марјановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)