ГОЛЕШ

ГОЛЕШ, рудник магнезита код Липљана, отворен 1927. Произведена руда је од јуна 1928. прерађивана на самом руднику у полупроизвод -- каустично -- печени магнезит (каустик). Прерада се обављала у малим шахтним пећима, чија је радна температура износила 700--800 ^0^С. Капацитети пећи били су мали, па је и производња рудника била мала и немеханизована. Експлоатација магнезита (MgCO3) у богатом хидротермално-жичном лежишту Г. у почетку је извођена површинским путевима, а касније је, отварањем дубљих делова лежишта вертикалним окном, настављена подземним радовима. Одмах после II светског рата у Г. је монтирана ротациона пећ годишњег капацитета 10.000--15.000 т каустично-печеног магнезита. До 1999. Г. је радио у склопу пословног система „Магнохром", којем је, с прекидима у раду 1983--1986. и 1992--1994, испоручио 2.350.000 т концентрата магнезита. После 2000. рудник је под нејасним околностима приватизован.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ласица, Магнезити Југославије, Бг 1985; С. Вујић и др., Српско рударство и геологија у другој половини ХХ века, Бг 2014.

С. Вујић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)