ГЛАСНИК ИСТОРИСКОГ ДРУШТВА У НОВОМ САДУ

ГЛАСНИК ИСТОРИСКОГ ДРУШТВА У НОВОМ САДУ, научни часопис за изучавање прошлости Војводине који је излазио од 1928. до 1940. Покренут је с циљем да би се рад на испитивању прошлости Војводине организовао и систематизовао и да би се добило једно место, где ће се приказивати нови погледи и нове идеје. Био је постављен на објективну и чисто научну основу, али са жељом да буде приступачан и занимљив и широј публици. Главни уредник је био историчар Душан Ј. Поповић, а чланови Уређивачког одбора: Мирко Балубџић, Радослав Грујић, Милан Кашанин, Димитрије Кириловић, Мираш Кићовић, Младен Лесковац, генерал Иван С. Павловић, епископ Викентије (Проданов), Бранко Магарашевић, Јован Савковић и Стеван Ћирић. Намера оснивача је била да часопис окупи око себе све истраживаче прошлости Војводине у разним областима. У часопису је сарађивало више од сто угледних књижевника, историчара, археолога, класичних филолога, теолога, правника и других научних радника, попут Фехима Бајрактаревића, Милана Будимира, Николе Вулића, Филарета Гранића, Миодрага Грбића, Михаила Динића, Тихомира Ђорђевића, епископа Илариона (Зеремског), Алексе Ивића, Милутина Јакшића, Мите Костића, Косте Милутиновића, Лазара Мирковића, Виктора Новака, Васиља Поповића, Јаше Продановића, Ђорђа Сп. Радојичића, Николе Радојчића, Јована Радонића, Димитрија Руварца, Радивоја Симоновића, Васе Стајића, Драгослава Страњаковића, Владимира Ћоровића и др. Већина сарадника је потицала са простора Војводине. Покретање часописа било је најважнији резултат рада Историског друштва у Новом Саду, основаног 1927, којим је руководио Станоје Станојевић. Коначна одлука о покретању, имену и форми часописа донета је на седници Управе Друштва у априлу, a прва свеска је објављена октобра 1928. До 1935. су излазила три, а 1936--1940. четири броја годишње. Првобитно је штампан у Српској манастирској штампарији у Сремским Карловцима (1928--1935), затим у Штампарији Д. Грегорића у Београду (1936--1937), и на крају у Штампарији Дунавске бановине у Новом Саду (1938--1940). Током излажења часописа варирао је број штампаних примерака и кретао се од 500 до 1.500. Прилози су дељени по рубрикама: расправе, ситни прилози, оцене, прикази, књижевне вести и белешке. Систематски је критиковано и приказивано свако дело које говори о прошлости Војводине. У првих 10 година постојања (1928--1937) изашло је укупно 30 свезака, па је 1938. објављен регистар свих претходних свезака који је обухватао садржај по писцима, именски и предметни регистар, списак објављених фотографија, бакрореза, цртежа, мапа и факсимила. Последњи број је изашао новембра 1940, а објављено је укупно 13 књига и 42 свеске.

ЛИТЕРАТУРА: „Наша прва реч", „Извод из записника седница Управе Историског Друштва у Новом Саду. Шеста седница, одржана је 11 априла 1928 године", ГИДНС, 1928, 1; „Извод из записника прве редовне годишње скупштине Историског Друштва у Новом Саду, држане 1. децембра 1928. у Мушкој Гимназији", ГИДНС, 1929, 2; В. Новак, „Гласник историског друштва у Новом Саду", ЈИЧ, 1935, 3--4; Т. Милитар, Штампа у Војводини. Преглед историске грађе, Н. Сад 1939; Енциклопедија Новог Сада, VI, Н. Сад 1996; Енциклопедија српске историографије, Бг 1997.

М. Гулић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)