ГОЈКОВИЋ БУКАРИЦА,
ГОЈКОВИЋ БУКАРИЦА, Љиљана, фармаколог, клинички фармаколог,
универзитетски професор (Земун, 19. III 1962). Дипломирала 1986. на
Медицинском факултету у Београду. У звање асистента-приправника на
предмету Фармакологија изабрана 1989, а за редовног професора 2008.
Магистар кардиологије 1992, доктор медицинских наука из области
кардиоваскуларне фармакологије 1995. Као стипендиста Хумболтове
фондације, 2001. и 2002. провела на Институту за молекуларну
фармакологију Мед. ф. у Тибингену, где је овладала методама целуларне
електрофизиологије калијумових канала. По повратку у Србију, уз помоћ
Хумболтове фондације и Министарства науке Р. Србије, формирала нову
Лабораторију за ћелијску електрофизиологију (patch clamp метода) на
Институту за фармакологију Мед. ф. у Београду. Оснивач и председник
Програмског савета нових докторских студија на Мед. ф. под називом
„Медицинска фармакологија". Њен истраживачки рад се може сврстати у пет
целина. Прва целина обухвата истраживања фактора ризика за настанак
рестенозе после транслуминалне коронарне ангиопластике (популарна балон
дилатација коронарних артерија) у болесника са коронарном болешћу
(коаутор, „Stress echocardiography in the detection of myocardial
ischemia. Head-to head comparison of exercise, dobutamine and
dipyridamole tests", Circulation, 1994, 90). Друга целина подразумева
испитивања улоге мембранских јонских калијумових канала у развоју
контракције и у регулисању васкуларног тонуса изолованих артеријских и
венских крвних судова животиња и човека (који се користе као графтови за
аорто-коронарне бајпас операције на срцу). Прва у свету публиковала да
поједини вазодилататори из групе отварача калијумових канала могу да
спрече појаву спазма бајпас графтова (коаутор, „Effect of potassium
channel opener pinacidil on the contractions elicited electrically or by
noradrenaline in the human radial artery", European Journal of
Pharmacology, 2011, 654, 3). Трећа целина обухвата испитивање
молекуларне структуре и електричних особина мембранских
аденозин-трифосфат сензитивних калијумових канала који имају улогу у
исхемији и хипоксији различитих ткива (коаутор, „Mg^2+^ sensitizes
KATP channels to inhibition by DIDS: dependence on the sulphonylurea
receptor subunit", British Journal of Pharmacology, 2002, 137).
Четврта целина се односи на испитивање вазодилататорног,
антиоксидативног, антихипертензивног и токолитичког (релаксација
материце) дејства резвератрола, биљног полифенола изолованог из црвеног
вина и 70 врста бобица, на различитим биолошким моделима, код људи и
животиња. Прва у свету описала ефекте резвератрола на крвним судовима
човека и мишићу материце жена (коаутор, „Effects of the polyphenol
resveratrol on contractility of human term pregnant myometrium",
Molecular Human Reproduction, 2015, 21, 6). Пета целина обухвата
развој нових лекова (липозоми са резвератролом) и дијететских производа
из комине грожђа и црвених вина са високим садржајем резвератрола
(коаутор, „Liposomes as carriers of the lipid soluble antioxidant
resveratrol: evaluation of amelioration of oxidative stress by
additional antioxidant vitamin", Life Sciences, 2013, 93, 24).
Добитник је донације у опреми Хумболтове фондације (2002) и награде
Министарства науке Србије (2003). Од 2006. руководилац три пројекта
Министарства науке Србије из области биотехнологије који се односе на
развој лековитих производа из грожђа и црвеног вина на бази биљних
полифенола са кардиопротективним дејствима. Носилац је иностраног
пројекта немачке Хумболтове фондације (2001--2002, 2017--2018) и ДААД
(DAAD) фондације (2011). Има интензивну међународну сарадњу са Мед. ф. у
Тибингену (Немачка). Рецензент часописа: Antioxidаns and Redox System,
Atherosclerosis, Journal of Pharmacological Sciences, Acta
Pharmacologica Sinica, Drug Discavery, Canadian Journal of
Physiology and Pharmacology. Члан више домаћих и међународних удружења:
Српског, Интернационалног, Европског и Немачког друштва за
атеросклерозу, Европског друштва за клиничку фармакологију, Светског и
Европског удружења фармаколога, Удружења кардиолога Србије, СЛД.
Клинички фармаколог КБЦ „Др Драгиша Мишовић -- Дедиње", а председник
Српског фармаколошког друштва 2009 --2017.
ИЗВОР: Лична архива.
ДЕЛА: и T. A Kažić, „A comparison of the relaxant effects of pinacidil in the rabbit renal and mesenteric artery", Genеral Pharmacology, 1994, 25, 8; коаутор, „Relaxation of human uterine artery in response to pinacidil: predominant role for ATP-dependent potassium channels", Archives internationales de pharmacodynamie et de thérapie,* *1994, 327; коаутор, „The Effects of Potassium Channel Opener P1075 on the Human Saphenous Vein and Human Internal Mammary Artery", Journal of Cardiovascular Pharmacology, 2011, 57, 6.
ЛИТЕРАТУРА: Р. Б. Чоловић (ур.), Наставници Медицинског факултета у Београду, 2, Бг 2005; М. Милановић, Биографски лексикон. Познати српски лекари, Бг--Торонто 2005.
В. Кањух
*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)