# ГУТМАН, Иван

**![SE_IV_Ivan-Gutman.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-09/scaled-1680-/se-iv-ivan-gutman.jpg)ГУТМАН, Иван**, хемичар, универзитетски професор (Сомбор, 2. IX 1947). Дипломирао 1970. на Хемијској групи Природно-математичког факултета у Београду, где је потом радио као хонорарни асистент. Био је члан Групе за теоријску хемију Института „Руђер Бошковић" у Загребу (1971<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1977), а докторат хемијских наука стекао 1973. на ПМФ у Загребу. Исте године изабран је за доцента за Физичку хемију на ПМФ у Крагујевцу. Од 1975. је и члан Математичког института у Београду. Докторат из математичких наука стекао 1981. на Електротехничком факултету у Београду. За редовног професора на ПМФ у Крагујевцу изабран је 1984. Поред Физичке хемије предавао је предмете: Хемијска термодинамика, Квантна хемија, Програмирање и обрада резултата у хемији, Рачунари у хемији и Историја хемије. Увео је и стални семинар Математичке методе у хемији (1981). За професора емеритуса изабран је 2012.

За постдокторске студије добијао је стипендије од многих установа, међу којима и фондације „Александер фон Хумболт" и Фулбрајтова. На усавршавању боравио у Немачкој, на универзитетима у Берлину (1977), Илменауу (1996, 2001), Фрајбургу и Бајројту (2000), Ерлангену (2003) и на Макс Планк-институту, Милхајм/Рур (1980, 1985), у САД на Вандербилт универзитету (Нешвил, 1989<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1990), у Трондхајму (Норвешка, 1988), у Токију (1989), у Јерусалиму (1995).

**Г.** је кроз три деценије био гостујући професор на многим универзитетима: у Илменауу (Немачка, 1982), на Универзитету Јужне Каролине (САД, 1983), у Тајпеју (Тајван, 1992/93), у Сегедину (Мађарска, 1994/96), у Монтреалу (Канада, 1998), у Линцу (Аустрија, 1999), у Мериди (Венецуела, 2000), у Билефелду (Немачка, 2001. и 2002), на Малти (2004), у Тијенцину (Кина 2005. и 2007), у Мексико Ситију (Мексико, 2006), у Антофагасти (Чиле, 2009), у Џеди (Саудијска Арабија, 2012/13). За дописног члана САНУ изабран 1988, а за редовног 1997. Поред тога, изабран је за члана Међународне академије математичке хемије (2005), Академије нелинеарних наука у Москви (2006) и Европске академије у Лондону (2012). Члан је Српског хемијског друштва. Главни је уредник часописа *MATCH Communications in Mathematical and in Computer Chemistry* и *Kragujevac Journal of Science*. Уредник је одређених области или члан уредништва часописа: *Journal of the Serbian Chemical Society*, *Хемијски преглед*, *Communications in Mathematical Chemistry*, *Polycyclic Aromatic Compounds*, *International Journal of Pure and Applied Mathematical Sciences* и *Phlogiston*. Главна истраживања **Г.** усмерена су ка областима теоријске органске хемије, физичке хемије и математичке хемије (теорија графова и дискретна математика). У математику је увео појам енергија графа. У свету је познат по својим радовима о теорији хемијских графова и тополошких дескриптора: и А. Graovac, N. Trinajstic, *Topological approach to the chemistry of conjugated molecules*, Berlin 1977; и S. J. Cyvin, *Introduction to the theory of benzenoid hydrocarbons*, Berlin 1989; и S. J. Cyvin, *Аdvances in the theory of benzenoid hydrocarbons,* Berlin 1990; и S. Klavžar, B. Mohar, „Discrete applied mathematics", *50th Anniversary of the Wiener Index*, 1997, 80; и M. V. Diudea, L. Jäntschi, *Мolecular topology*, Huntington 2001; и X. Li, Y. Shi, *Graph energy*, New York 2012. Запажена је и брига **Г.** за опште хемијско образовање младих, о чему сведоче и многобројни чланци у часопису *Хемијски преглед* као и његово ангажовање у организацији научног рада младих и у такмичењима ученика и студената из хемије. Добитник је медаље Српског хемијског друштва за прегалаштво и успех у науци (1987), те признањa Академије наука Трећег света (Санта Клара, Куба, 1997).

ДЕЛА: коаутор, „Graph theory and molecular orbitals: Application of Sachs theorem", *Theoretica. Chimica Acta*, 1972, 26, 1, 67; и M. Milun, N. Trinajstić, „Topological Definition of Resonance Energy", *MATCH <span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span> Communications in Mathematical and Computer Chemistry*, 1975, 1, 171; и B. Zhour, „Laplacian energy of a graph", *Journal of the American Chemical Society*, 2006, 414, 29; коаутор, „Why plerograms are not used in chemical graph theory? The case of terminal-Wiener index", *Chemical Physics Letters*, 2013, 195.

ИЗВОРИ: Архива САНУ; Архива Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу.

Петар А. Пфенд

\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)