ГОРУНОВИЋ, Момчило

ГОРУНОВИЋ, Момчило, фармацеут, универзитетски професор (Власотинцe, 7. VIII 1932). Студије фармације завршио у Београду 1956. Магистрирао 1963. на Фармацеутском факултету у Београду, где је и докторирао 1969. Након петнаестомесечног усавршавања на Фарм. ф. Универзитета „Клод Бернард" у Лиону, 1975. је одбранио докторску дисертацију Contribution à Letude botqniaue et biochiniaue d Ononis nqtrix L.; Papilionacès. У Институту за фармакогнозију Фарм. ф. у Београду запослио се као фармацеут-сарадник, а од 1959. изабран за асистента. Прошавши сва научно-наставна звања, 1985. изабран је за редовног професора за ужу научну област фармакогнозија на Фарм. ф. у Београду. Од 1994. до пензионисања 1997. био је управник Завода за фармакогнозију (касније Институт за фармакогнозију, данас Катедра за фармакогнозију). Школске 1989/90. и 1990/91. био је гостујући професор на Фарм. ф. у Сарајеву за предмет Фармакогнозија и хемија дрога и шеф Катедре за фармакогнозију. Проучаваo је лековито биље, посебно физиолошки активне и хранљиве састојке лековитог, ароматичног и јестивог биља (и Ј. Туцаков, Морфологија и анатомија хималајске скополије, Scopolia stranofolia Wall., експериментално гајење у Фармакогнозијском врту у Београду, Бг 1967; коаутор, „Alkaloids in the bark of Punica granatum L. (Pomegranate) from Yugoslavia", Pharmazie, 1993, 48, 5; и J. C. Chalchat, „Chemotaxonomy of pines native to the Balkans (III) : Variations in the composition of essential oils of the Pinus nigra Arnold spp. Dalmatica according to age of specimens", Pharmazie, 1995, 50, 8), распрострањеног по различитим крајевима Југославије, највише на београдском подручју, у гњиланском и лесковачком срезу. Израдио је два елабората о проучавању самониклог лековитог биља Црне Горе на подручју општина: Бијело Поље, Рожаје, Плав, Пљевља, Мојковац и Колашин. Аутор је једног универзитетског уџбеника (и П. Лукић, Фармакогнозија, Бг 2001), коаутор универзитетског практикума (и П. Лукић, Практикум из фармакогнозије: макроскопско, микроскопско и микрохемијско испитивање дрога, Бг 1995), књиге Лековите биљке СР Србије (Бг 1989) и Приручника о лековитом биљу за лекаре и фармацеуте (Бг 1989). Радио је на популаризацији лековитог биља, писао и учествовао у телевизијским и радио емисијама, а у издању Привредне коморе Југославије сачинио Билтен понуде југословенског лековитог биља иностранству. Био је члан Комисије за фармакопеју, Редакцијског одбора Acta Pharmaceutica Jugoslavica и Билтена за хмељ, сирак и лековито биље, као и Medicinal Plant Report, Друштва за лековито биље Војводине. Добитник је више плакета, повеља и награда Фарм. ф. у Београду и Фармацеутског друштва Србије за допринос у раду у већем броју комисија и активности, између осталог био је и члан Извршног одбора Фармацеутског друштва Србије и његов секретар (1973--1979).

ДЕЛА: и J. Raynaud, J. F.  Gonet, „Sur un nouvel heteroside naturel de la quercetine, extrait de Vinca minor L.(Apocynacees)", Comptes Rendus de l Aradenie des Sciences, 1970, 271; коаутор, „Nouveaux flavonosides de Paeonia tenuifolia L.", Helvetica Chimica Acta, 1988, 71; коаутор, „A taraxasterol derivative and phenolic compounds from Hieracium gymnocephalum", Phytochemistry, 1999, 50.

ИЗВОР: Архива Фарм. ф. у Београду.

ЛИТЕРАТУРА: М. Горуновић (ур.), 100 година Фармацеутског друштва Србије 1879‒1979, Земун 1983; М. Меденица Д. Ивановић (ур.), 60 година Фармацеутског факултета у Београду 1945--2005, Бг 2006.

Душанка Крајновић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)