# ГУЊ

**![001_SE_IV_GUNJ_Bajina-Basta.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-09/scaled-1680-/001-se-iv-gunj-bajina-basta.jpg)![002_SE_IV_Muskarac-u-gunju_selo-Banjevac.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-09/scaled-1680-/002-se-iv-muskarac-u-gunju-selo-banjevac.jpg)ГУЊ** (гуња), женски и мушки горњи део зимске народне одеће са рукавима, од сукна, дужине до бедара или краћи до испод појаса. Предњи део има шире поле које се преклапају. **Г.** је познат свим словенским народима и у најширем значењу представљао је покривач, простирач, а потом сваку врсту горње одеће од домаћег сукна, односно, у архаичнијој варијанти, одећу од коже. Вук Ст. Караџић описује **г.** као одевни предмет „понајвише с рукавима и дугачак до ниже кољена... облачи се сврх свијех хаљина, и за то се по њему не опасује". У варијантама јавља се у народној ношњи у свим крајевима Србије. У Подринским крајевима мушкарци су носили **г.** од белог, а потом од смеђег (сињавог) и црног сукна. У Азбуковици у XIX и на почетку XX в. био је у употреби дужи **г.** од сукна, напред отворен и оивичен вуненим гајтанима. Oблачили су га преко одела, слично данашњем капуту. У крајевима Ибарског Колашина мушкарци и жене су зими преко одеће носили *гуњу*, *гуњче* од белог сукна, дуге до испод појаса. **Г.** су израђивале сеоске терзије. Почетком XX в. девојке и жене су носиле и кратак хаљетак с рукавима, од црног сукна, украшеног по ивицама, често називан *гуњ-јакета*. У крајевима источне Србије ношен је *гуњић* или *дебела дрешка*, израђен од обојеног црног сукна *шајака*.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Пантелић, „О мушком гуњићу-јелеку", *ГЕМ*, 1956, 19; Ј. Бјеладиновић Јергић, *Народне ношње у XIX и XX веку. Србија и суседне земље*, Бг 2011.

Весна Марјановић

\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)