ГУЉАШ, Јожеф

ГУЉАШ, Јожеф (Gulyás József), песник (Хајдуково код Суботице, 14. II 1937 – Суботица, 31. X 2014). Ниже разреде гимназије завршио у Суботици. Радио у управи купалишта (1955), у трговинском преду- зећу на Палићу (1956), потом сарађује у листу Magyar Szó (1959 – 1962), а од 1962. је слободни уметник. Самоуки, аутохтони, самотни песник, скрајнут из војвођанског књижевног живота. Не укључујући се ни у једно поетичко или генерацијско опредељење, Г. у једноставном песничком изразу спаја бунт против неправди света и опору иронију ( Csak ember vagyok , Н. Сад 1959; Könyörgés magamhoz , Н. Сад 1965; Vörös fagyöngy , Н. Сад 1970; Pirossal, feketével , Н. Сад 1972; Mi lesz holnap? , Н. Сад 2000; Volt idő. Kötetből kimaradt és más versek 1956 – 1980 , Суб. 2002). Добитник је награде часописа Híd (1997). На српском, у преводу М. Циндори Шинковић, објављена је збирка Све ближе мору (Суб. 1980; A tenger küszöbén , Н. Сад 1977). Сабрана дела у четири тома Összegyűjtött versek , која је приредио Е. Бенце, изашла су у Суботици 2014 – 2017. 

 ДЕЛА: песме: Csillagok és patkányok , Н. Сад 1981; Vers – 1980 , Суб. 1996; Bra ist – avagy az idill megdicsőülése , Н. Сад 2005; Szegedi versek 1971 – 1973 , Суб. 2005; Forradalom és nagymise , Суб. 2006. 

 ЛИТЕРАТУРА: K. Jung, „Tiszta hang felé", Üzenet , 1973, 4 – 5; I. Bori, A jugoszláviai magyar irodalom története , Н. Сад 1998; Cs. Utasi, Csak emberek , Н. Сад 2000. 

 Марија Циндори Шинковић 

   

 *Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)