# ГУБАВИЦЕ

**![SE_IV_Kucna-i-egejska-gubavica.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-09/scaled-1680-/se-iv-kucna-i-egejska-gubavica.jpg)ГУБАВИЦЕ** (гекони), широко распрострањена породица гуштера (Gekkonidae) која обухвата 870 врста. Представља другу најразноврснију групу међу гмизавцима. **Г.** су најчешће становници тропског и суптропског појаса, док је мали број врста карактеристичaн за умерену климу, међу којима, сем аутохтоних, има и интродукованих врста. Oбично су једнолично светло обојене ноћне животиње са дискретним тамнијим шарама и пегама. Припадници ове породице су арбореалне и терестричне животиње. Поседују многобројне, само њима својствене, одлике у које спадају одсуство очних капака, уместо којих очи покривају непокретне, испупчене провидне љуске; као адаптације у грађи ока на ноћни начин живота имају велику рожњачу, одсуство жуте мрље и вертикално постављену зеницу. Поред тога, доња површина прстију покривена је посебно грађеним ламелама са пијавкама које им омогућавају кретање и по глатким вертикалним површинама. Једини су гмизавци који се оглашавају за привлачење женки, обесхрабривање ривала и упозорење за предаторе. За разлику од већине гуштера, многе врсте **г.** живе у колонијама и ретка су група међу свим љускавим гмизавцима која има чврсту љуску јаја.

На Балканском полуострву, посебно у Јадранском, Егејском и Црноморском приморју и залеђу пребивају три врсте: кућна **г.** (*Hemidactylus turcicus*), егејска **г.** (*Mediodactylus kotschyi*) и зидна **г.** (*Tarentola mauritanica*). Преко дана живе на скровитим местима, каменитим подзидима, таванима кућа, рупама у зидовима, бистјернама итд., а ноћу су активни ловећи инсекте. Становништво их се плаши више него отровних змија јер постоји погрешно веровање да су јако отровни (наводно, њихова брадавичаста кожа, због које су и добили име **г.**, садржи отровни секрет, а ујед им је врло опасан и смртоносан). Напротив, **г.** су безазлене и корисне животиње које често ноћу у потрази за инсектима улазе у станове, што је уобичајна појава у Приморју. Интродукцијом у више градова у Србији (Београд, Нови Сад, Смедерево) унета је и одомаћила се егејска **г**.

ЛИТЕРАТУРА: М. Радовановић, *Гмизавци и водоземци наше земље*, Бг 1951; S. Brelih, G. Dzukic, *Catalogus Faunae Jugoslaviae*. *IV/2 Reptilia*, Ljub. 1973; G. Dzukic, M. Kalezic, „The biodiversity of Amphibians and Reptiles in the Balkan Peninsula", у: H. Griffiths, B. Krystufek, J. Reed (ур.), *Balkan Biodiversity*, Dordrecht<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>Boston<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>London 2004.

Георг Џукић

\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)