# ГРМЕЧ
**ГРМЕЧ**, планина у западној Босни, у Босанској Крајини, која се простире на дужини од око 70 км правцем северозапад–југоисток између долине Уне и долине Сане. Идући од северозапада према југоистоку, планина је на јужној страни оивичена Бјелајским, Петровачким и Бравским пољем, а на североистоку Лушци пољем. **Г.** припада динарском планинском систему и на прелазу је из његовог планинско-котлинског дела на југу и нижег перипанонског дела на северу. Највиша тачка је Црни врх (1.603 м) на југозападној периферији планине, а у његовој близини су врхови Литице (1.503 м), Курешовац (1.472 м), Велика Јаворњача (1.456 м) и Мала Јаворњача (1.432 м). У средњем делу планине највиши врх је Јаворњача (1.480 м), а на северозападној периферији Троврх (1.209 м).
[](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-09/se-iv-grmec.jpg)
**Г.** је на западу изграђен од старих кредних (барем, апт, алб) кречњака, лапоровитих кречњака, доломита и брече. Југоисточније од Бихаћа, на планинским падинама, где је контакт доње кредног кречњака и доломита са горње кредним плочастим и лапоровитим кречњацима, конгломератима и бречама, налазе се напуштени рудници боксита, Тихотина. Северно од Троврха и Радићких увала налазе се јурски кречњаци са орбиопселама, прослојцима доломита, слојевити и банковити оолитични кречњаци и кречњаци са елипсактинијама (Шкрбин врх 893 м). Северније од њих, ка Босанској Крупи, налазе се тријаски доломити са ретким мегалодонима (Ћава 506 м). Исте јурске и тријаске стене срећу се јужније према Дугом пољу (пут Босански Петровац – Бихаћ). Југоисточније од Стојановог врха (749 м), источно од Троврха, наставља се простирање кредног флиша (калкаренити, пешчари и лапорци сенона) и доломита и кречњака са рудистима (алб, ценоман). На њиховим контактима јавља се боксит, који је експлоатисан на локацијама као што је Суваја. Северније и јужније ове стене прекривају кредни сиви и тамносиви кречњаци са неринеама и орбитолинама. У овим формацијама су истакнутије коте **Г.** као што су: Котларски врх (1.199 м), Типсов врх (1.135 м), Велики омар (1.253 м). Топографску површину југоисточног дела планине североисточно од Босанског Петровца прекривају терцијарне брече, калкаренити, калцилутити и лапори палеогене старости (Илијина греда 1.301 м, Мачја греда 1.208 м). У њима се налазе извори, међу којима су и извори Вођенице, која понире у Бјелајском пољу (око 600 м), извори речице Суваје, која понире у Меденом пољу (602 м), као и Илијини извори са којих се формира ток Ријеке, која понире у Бравском пољу (око 800 м). Сви поменути токови отичу према југу и југозападу. Северозападни део планине нижи је од југоисточног. Највиши врх **Г.**, Црни врх (1.603 м), издиже се на његовом југоисточном крају, у кредном флишу сенонске серије коју чине калкеренити, брече, конгломерати, лапорци и пешчари. Између њих и кредних слојевитих кречњака са прослојцима доломита, од којих је изграђено Бравско поље, налазе се кредни танкослојни кречњаци са доломитима (сенон–турон).
Многобројни су извори на падинама **Г.** чије воде, спуштајући се низ ову планину, чине њену хидрографску мрежу. Река Саница настаје од два јака крашка врела која извиру испод обронака **Г**. Друге веће реке су Уна, Војскова, Јапра Саница и Корчаница. Све реке **Г.** припадају Црноморском сливу. Од природних лимнолошких објеката на **Г.** треба истаћи Саничко и Јабуковачко језеро на југоисточној периферији планине. Падине **Г.** прекривене су мешовитим белогоричним (буква, храст, граб, клен, јавор, кестен, липа и јасен) и црногоричним шумама (јела, бор и смрча), а највиши делови планине прекривени су шумама црног и белог бора на дистричном камбисолу. Шуме прекривају површину од 5.473,8 ха. Разноврсност биљног света праћена је богатством животињског света. Од племените дивљачи истичу се: срне, зечеви, лисице, куне, тетреби и фазани, а од звери: рисови, мрки медведи, вукови, дивље свиње. Многоројне су и птичје врсте, као што су грабљивице: орао, јастреб, кобац, ћук, гавран и врана, али и многе средњоевропске врсте: детлић, сеница, црвендаћ и кос. На ливадама и пашњацима, поред разних врста трава, сусреће се и многобројно лековито биље.
На **Г.** је мало важних путева. Најважнији пут правца Бихаћ–Кључ–Јајце трасиран је дуж поља јужно од планине. На северној страни планине између Босанске Крупе на Уни и Санског Моста пролази пут локалног значаја. Северна и јужна страна планине такође су повезане с неколико локалних путева. На планини је и мало насеља. Њу окружују градови Бихаћ, Босански Петровац, Кључ и Босанска Крупа, а највећи број села је на планинском подножју. На северној страни она по правилу не прелазе висину 400–500 м, а на јужној, присојној страни кућа има и до висине од 800 м.
ЛИТЕРАТУРА: Ј. Ђ. Марковић, *Географске области Југославије*, Бг 1970; В. Солдо, „The lynx in Bosnia and Herzegovina", *The Balkan Lynx Population – History, Recent Knowledge on its Status and Conservation Needs*, 2001, 6; А. Лепирица, „Рељеф Босне и Херцеговине", *2. Конгрес географа Србије*, Н. Сад 2010; С. Солаковић, „Диверзитет, структура и текстура прашуме и господарске шуме букве и јеле са смрчом на Грмечу у Западној Босни", *Works of the Faculty of Forestry, University of Sarajevo*, 2011, 1; Ћ. Вишњић и др., „Comparison of structure, regeneration and dead wood in virgin forest remnant and managed forest on Grmeč Mountain in Western Bosnia", *Plant Biosystems – An International Journal Dealing with all Aspects of Plant Biology ahead-of-print*, 2012, 1–10.
Тамара Лукић; Бранко Ристановић
\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)