# ГРЛИЋ, Рајко

**ГРЛИЋ, Рајко**, филмски и телевизијски редитељ, сценариста, универзитетски професор (Загреб, 2. IX 1947). Као средњошколац почиње да се бави аматерским филмом, глумом и новинарством. Филмску режију дипломирао на високој школи ФАМУ у Прагу код Елмара Клоса (1971). Ангажован је у протестима студената током совјетске интервенције 1968. Доза бунтовништва присутна је такође у његовим филмовима. У дебитантском остварењу *Куд пукло да пукло* (1974) млади радник напушта посао у борби за другачији положај радничке класе. Филм *Браво маестро* (1978) приказује девалвацију личности кроз мотив каријеризма, а *Само једном се љуби* (1981) кроз снажан мелодрамски набој трагичне љубави портретише јунака разапетог између догме, идеологије и слободе љубави. Од филма *У раљама живота* (1984) **Г.** се препушта ироничном поигравању са тривијалним и малограђанским облицима живота, уз бенигне комично-пародијске опсервације, без дубљег улажења у критику и сатиру: *За срећу је потребно троје* (1985), *Чаруга* (1991), *Караула* (2006), *Нека остане међу нама* (2010). Изузетак је филм *Ђавољи рај* (1989), заснован на фантазмагоричној саги из Пекићеве прозе *Одбрана и последњи дани* (награда за режију на Међународном филмском фестивалу у Токију). Блиско сарађује са колегом С. Карановићем и косценариста је у његовим пројектима *Друштвена игра* (1972), *Грлом у јагоде* (1976), *Мирис пољског цвећа* (1977) и *Петријин венац* (1980). Оснивач је Међународног филмског фестивала у Мотовуну (Истра). Предаје монтажу и режију на Универзитету Охајо (САД).

Никола Стојановић

\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)