ГРИВИЧИЋ Ђорђе

ГРИВИЧИЋ Ђорђе , генерал (Перушић код Госпића, Лика, Хрватска, 11. IV 1827 – Грац, Аустрија, 1. IX 1870). Потиче из граничарске официрске породице, син поручника. Војну академију завршио је 1846. у Бечком Новом Месту (Wiener Neustadt), а у чину поручника 1847. служио је у 3. ловачком батаљону. Истакао се у борбама у Тиролу током Првог италијанског рата за уједињење и 1848. унапређен у чин капетана друге класе (оберлајтнанта). Наредне године је додељен генералштабу Српског војног збора у Војводини, где је добио чин капетанa прве класе (хауптмана). Подржавао је политику патријарха Јосифа Рајачића. Истакао се у борбама код Титела и у опсади Петроварадина, када га је бан Јосип Јелачић именовао за капетана у 9. петроварадинском граничарском пуку. Премештен је 1851. у 6. линијски пешадијски пук. Као мајор рањен је 1859. код Солферина (Италија) у рату против Француске. Унапређен је у потпуковника 1860, потом ванредно у пуковника 1861. и постављен за команданта 19. пука. За бригадира у Десетом армијском корпусу постављен је 1866. у време битака код Кенигреца и Траутенауа (Пруска), где је други пут тешко рањен. После опоравка постављен је за војног аташеа у Берлину. У чин генерал-мајора унапређен је ванредно 1868. и био је повучен у Генералштаб. Обављао је и дужност заменика министра рата при угарској делегацији у Бечу, а војну каријеру је завршио као командант бригаде у саставу 6. дивизије у Грацу. Одликован је Војничким крстом за заслуге, Витешким крстом реда гвоздене круне 3. степена, Витешким крстом реда Марије Терезије и Витешким крстом реда Св. Леополда. Његов млађи брат Дане Гривичић (1831 – 1906) имао је чин фелдмаршал-лајтнанта. 

 ИЗВОРИ: Militär-Schematismus des österreichischen Kaiserthums, Wien 1847 – 1870; Успомене генерала Ђорђа Стратимировића , Беч – Загреб – Лајпциг 1913. 

 ЛИТЕРАТУРА: З. Капер, Српски покрет у јужној Угарској , 1 – 2, Бг 1870 – 1878; И. Томичић, „Гривичићи", Просвјета , 1902, 16; С. Павичић, Хрватска ратна и војна повиест , Зг 1943; Д. Медаковић, Срби у Бечу , Бг 1998; С. Милекер, Историја Банатске војничке границе 1764 – 1873 , Пан. 2004; Р. Милосављевић, Прећутани генерали , Јаг. 2007. 

 Радослав Милосављевић 

   

 *Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)