ГРЂИЋ, Шћепан

ГРЂИЋ, Шћепан , професор, политичар, публициста (Гацко, 3. VII 1873 – Београд, 16. IV 1944). Филозофски факултет, „математско-физикални" смјер, завршио је у Грацу. По завршетку студија радио је као гимназијски професор математике у Сарајеву и Тузли. Веома рано се укључио у национални и културно-просвјетни рад, па је био један од оснивача СПКД „Просвјета" у Сарајеву и њен први секретар, а затим и предсједник. Уредио је Календар „Просвјета" за 1906. и био први уредник листа Просвјета , а због изузетног националног ангажовања аустроугарске окупационе власти су га 1908. премјестиле у тузланску гимназију. Био је најзаслужнији за оснивање Савеза српских земљорадничких задруга, гдје је, такође, обављао низ важних функција. Безмало до краја живота бавио се проблемима задругарства и села и о томе објавио низ стручних радова ( Земљорадничке задруге , Сар. 1906), а припадао је опозиционој политичкој групи око листа Народ , коју је предводио његов брат Васиљ. Државну службу напустио је 1910, када је, као кандидат за срез Бијељина, изабран за народног посланика босанскохерцеговачког Сабора. Послије Сарајевског атентата 1914. ухапшен је и неколико мјесеци био талац у свом изборном округу. Након тога осуђен је због наводне увреде царског величанства и чланова царске куће те је доспио у затвор. Мобилисан је у аустроугарску војску 1917. и послат у Нађхаршањ (Мађарска), гдје је боравио до пред крај рата. Постао је 1918. члан прве Народне владе БиХ, као повјереник за исхрану. Био је делегат у Народном вијећу СХС у Загребу и члан делегације која је 1. XII 1918. у Београду учествовала у проглашењу Краљевства СХС. У Краљевини СХС/Југославији био је начелник одјељења за просвјету Земаљске владе за БиХ и члан Привременог народног представништва, а затим је именован за интенданта Земаљског музеја у Сарајеву, гдје је радио до пензије. Био је члан Демократске странке, али је његова политичка активност највише долазила до изражаја у чланцима које је писао за лист Народ . Више него политиком, бавио се радом у Савезу српских земљорадничких задруга и Задружној банци. Осим тога, био је дугогодишњи члан и потпредсједник Епархијског сабора у Сарајеву и Патријаршијског савјета и одбора у Сремским Карловцима, а затим у Београду. Саставио је уредбе о парохијском свештенству и пензионим фондовима, а самостално је обрадио економску и законодавну страну тог пројекта. Избјегао је испред усташког терора 1941. из Сарајева у Београд, гдје је живио до краја живота. Погинуо је у свом стану приликом савезничког бомбардовања Београда. 

 ДЕЛА: Пасивност Босне и Херцеговине у исхрани становништва , Н. Сад 1929; Потребе Босне и Херцеговине на просвјетном пољу , Н. Сад 1929; Наша држава према Српској православној цркви , Сар. 1939. 

 ЛИТЕРАТУРА: П. Слијепчевић и др., Напор Босне и Херцеговине за ослобођење и уједињење , Сар. 1929; Б. Маџар, „Просвјета" – Српско просвјетно и културно друштво 1902 – 1949 , Бл – Срп. Сар. 2002; Р. Грђић, Записи из Херцеговине , Бг 2012. 

 Драга Мастиловић 

   

 *Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)