ГРАДАЦ НА БУСУРУ

ГРАДАЦ НА БУСУРУ , римско археолошко налазиште у долини Млаве које се налази око 5 км јужно од Петровца, у атару села Велико Лаоле, на ушћу речице Бусур у Млаву. Ово римско утврђење идентификовано је као mutatio Iovis pago на путу Viminacium – Horreum Margi. Фортификација има неправилну четвороугаону основу, димензија 115 х 91 х 118 х 100,5 м, са истуреним, кружним кулама на угловима. Источно од утврђења констатовани су трагови цивилног насеља ( vicus ) формираног дуж пута Via publica , док су северно од бедема, на меандру речице Бусур забележени остаци моста. Бедеми су зидани од наизменичних редова притесаног кречњака и опека везаних кречним малтером у техници opus mixtum , ширине су око 2,5 м и очуване висине до 2,3 м. Са истог локалитета потиче надгробни споменик на којем се помиње Fl(avius) Dalmatius p(rae)p(ositus), откривен узидан у северни бедем утврђења. Флавијус Далмацијус је, највероватније, био заповедник ( praepositus ) станице ( mutatio ). С обзиром на то да се споменик може датовати у средину IV в. н.е., утврђење је подигнуто у другој половини истог века, највероватније за време владавине Валентинијана и Валенса (364 – 375). Ово потврђују и археолошки налази керамичких посуда из Г. н. Б . Iovis pagus је осим путне станице садржао и vicus , веће урбано насеље. С обзиром на то да је градска територија Виминацијума сезала на југ до места Municipium (Калиште), а област града Horreum Margi се простирала на север до станице Idimum , Iovis pagus је припадао пинкеншкој рудној области – Metalla Pincensia са центром у Пинкуму ( Pincum ), данашњем Великом Градишту, која је допирала до Долине Млаве. 

 ЛИТЕРАТУРА: Ph. Kanitz, Römische Studien in Serbien , Wien 1892; Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zur Gegenwart , I – II, Leipzig 1904 ( Србија. Земља и становништво од римског доба до краја XIX века , II, Бг 1985); Д. Пилетић, „Римски фортификациони систем на сектору Horreum Margi (Ћуприја) – Viminacium (Костолац)", Весник Војног музеја , 1970, 16; M. Mirković, Inscriptions de la Mésie Supérieure, II, Viminacium et Margum , Bg 1976; М. Васић, Г. Милошевић, Mansio Idimum, римска поштанска и путна станица код Медвеђе , Бг 2000. 

 Софија Петковић 

   

 *Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)