# ГРАБОВНИЧИЦА

**ГРАБОВНИЧИЦА**, црква из XV в., која се, по претпоставкама, налазила у области Горње Расине, у селу Велика Грабовница, на левој обали Грабовничке реке. У повељи којом је деспот Ђурађ 1429/30. потврдио великом челнику Радичу баштине које је имао за владе деспота Стефана, наведена је црква Благовештења Пречисте Владичице наше Богородице на реци званој **Г.** коју је Радич сазидао својим трудом. Велики челник затражио је да му деспот Ђурађ потврди право на поседе које је, као баштиник, држао у време претходног суверена, укључујући и оне који су у тренутку издавања овог документа били у рукама Турака. Подаци указују на то да је Радич цркву подигао у доба деспота Стефана, пре но што је 1427, када је освојен Крушевац, доспела под османску власт. Како су провале Турака у ту област започеле већ крајем 1425, сва је прилика да је храм био завршен пре те године. Вероватно се налазио у данашњем селу Велика Грабовница, у којем се разазнају неиспитани остаци цркве триконхосног плана и неколико веома оштећених фрагмената камене пластике украшене преплетима.

ЛИТЕРАТУРА: С. Новаковић, *Законски споменици српских држава средњега века*, Бг 1912; Г. Бабић, „Друштвени положај ктитора у деспотовини", Г. Томић, „Једна варијанта у оквиру моравске школе", у: *Моравска школа и њено доба*, Бг 1972; В. Ристић, *Моравска архитектура*, Круш. 1996.

Татјана Стародубцев

\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)