ГОБЕЦКИ, Јелисавета Бети

ГОБЕЦКИ, Јелисавета Бети , сликар-костимограф (Осијек, 13. Х 1927 – Београд, 29. VI 2001). Академију примењених уметности, одсек костимографија, завршила у Београду 1956, у класи Павла Васића. Већ 1947. као студент сарађује са Лесковачким позориштем ( Таленти и обожаваоци ). Након дипломирања ангажована је у Мостарском позоришту ( Покојник , 1962), Атељеу 212 и Савременом позоришту у Београду. Током 60-их година почиње да ради као костимограф у познатим филмовима југословенске, ране српске и стране филмске продукције. У низу филмова који су постали незаобилазан културолошки и визуелни феномен свога доба, остварила је прве професионалне кораке ( Избирачица , 1961; Шеки, снима се , 1962; Мушкарци , 1963; Грађанин покорни , 1964; Проверено мина нема , 1965; Сарајевски атентат , 1969). Осим позоришним, филмским и историјским костимом, бавила се сликарством и креирањем модерног костима, те приређивала ревијалне програме и спектакле (Летња позорница, Дом омладине, Ташмајдан). Од 1958. стално је запослена као сликар-костимограф на београдској телевизији за коју је везала цео свој радни век до пензионисања 1993. Професионална каријера Г. текла је паралелно са развојем телевизије, од њеног оснивања 1958. и првих програма уживо до почетка 90-их година када су се друштвено-политичке околности драматично измениле. Током свог тридесетпетогодишњег рада реализовала је више од две хиљаде емисија различитог жанра (ТВ филмови, комедије, драме, спотови, музичке емисије, документарне, крими, породичне и дечје емисије, серије емисија уживо). Сматрала је да је улога костимографа да осети мизансцен, а да у споју покрета и карактера извођача и угла светлости и камере нађе најпогодније решење за боју, валер и текстуру изабраног материјала. Нарочито је волела рад на дечјем програму ( Јежева кућица , 1958). При осмишљавању визуелног израза ТВ серијала сарађивала је са С. Мрмком, Р. Л. Ђукићем, Д. Ћорковићем, Н. Новаком, С. Павићем и Г. Михићем. Током 60-их ангажована је на серијалима Шест свечаних позивница (1963 – 1964), Огледало грађанина покорног (1964), У једном граду ко зна ком (1964), Лицем у наличје (1965), Летови који се памте (1967), Круг двојком (1967) и ТВ буквар (1968 – 1969). Током 70-их ради на низу домаћих нових серија које су постале култне ( Љубав на сеоски начин , 1970; Цео живот за годину дана , 1971; Камионџије , 1973; Позориште у кући , 1972 – 1975, 1980 – 1981, 1984; Више од игре , 1977). Са несмањеном енергијом ради и током 80-их ( Приче из радионице , 1982; Приче преко пуне линије , 1982; Смехотворци , 1989), а њено последње костимографско остварење за ТВ Београд је серијал У име закона (1991). За успелу ТВ костимографију награђивана је 1958, 1959, 1961. и 1979, добитница је годишње награде УЛУПУДС-а 1973, Ордена са сребрним венцем 1976, као и плакете ТВ Београд 1978. 

 ЛИТЕРАТУРА: В. Милеуснић (ур.), Фонд поклона редакције за историографију ТВБ – РТС , Бг 2005; Н. Церовић, Сценографија и костимографија у програмима Телевизије Београд , Бг 2008. 

 Дијана Милашиновић Марић 

   

 *Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)