# ГЛУКОЗА **ГЛУКОЗА** (грч. glukuv": сладак), угљени хидрат, најраспрострањенији моносахарид у природи. Алтернативни називи: декстроза, грожђани шећер, скробни шећер. Убраја се у алдохексозе зато што садржи шест угљеникових атома (С₆Н₁₂О₆) и алдехидну групу у структури СН₂ОН(СНОН)₄СНО. Велике количине **г.** се налазе у воћу и у меду. **Г.** је бела кристална супстанца, растворна у води, слатког укуса. У биљним ћелијама синтетише се у процесу фотосинтезе (6СО₂ + 6 Н₂О → С₆Н₁₂О₆ + 6О₂). У ћелијама животиња и човека (јетра, бубрези) може се синтетисати из пирувата, лактата и глицерола. **Г.** је метаболичко гориво: њеном оксидацијом ослобађа се енергија неопходна за синтезу биомолекула, за пренос супстанци кроз мембране и за механички рад. У аеробним организмима потпуном оксидацијом **г.** до угљен-диоксида и воде ослобађа се енергија од 1.100 kЈ/mol. У анаеробним микроорганизмима **г.** се разграђује до етанола (алкохолно врење) или до млечне киселине (млечно-киселинско врење) уз ослобађање око 18 пута мање количине енергије. **Г.** се код биљака складишти у облику полисахарида скроба, а код животиња у облику гликогена. Поред извора енергије, **г.** је и полазна супстанца за стварање других угљених хидрата, нпр. спајањем са фруктозом даје сахарозу (обичан шећер), а са галактозом даје лактозу (млечни шећер). Са алкохолима или фенолима гради гликозиде, распрострањене у биљном свету. Основа је важног структурног полисахарида − целулозе. Садржај **г.** у крви регулисан је хормоном инсулином и код здравих особа износи од 3,9 до 6,1 mmol/dm³. У недостатку инсулина повећава се садржај **г.** у крви (хипергликемија; шећерна болест). **Г.** се индустријски добија хидролизом скроба из пиринча, кукуруза, пшенице, кромпира. У Србији је индустријска производња **г.** и глукозног сирупа почела 1957. из кукурузног скроба у комбинату „Серво Михаљ" (Зрењанин). Постојала је тесна сарадња са сродним комбинатима у САД и највећи део **г.** се извозио. Године 1976. започета је и производња у Индустрији скроба „Јабука" (Панчево) увођењем киселинске хидролизе скроба, где се сад производе глукозни сирупи, који се употребљавају у производњи сокова и алкохолних пића. Инвертни шећер (смеше **г.** и фруктозе у односу 1:1) за своје потребе производе фабрике „Swisslion" у Такову и „Пионир" у Суботици. ЛИТЕРАТУРА: Ј. Јаковљевић, „Индустрија скроба и прерађевина", у: Д. Виторовић (ур.), *Хемија и хемијска индустрија у Србији − историјска грађа*, Бг 1997; Ј. Вучетић, И. Караџић, Г. Гојгић Цвијовић, *Природне и синтетичке слатке супстанце*, Бг 2000; D. Voet, J. G. Voet, *Biochemistry*, New York 2011. Љуба Мандић \*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)