# ГЛОБОКО

**![001_SE_IV_Globoko_crkva-u-pecini-Sv-Marije.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-09/scaled-1680-/001-se-iv-globoko-crkva-u-pecini-sv-marije.jpg)ГЛОБОКО**, предео крај села Туминец на југозападној обали Преспанског језера (данас у Албанији), с пећинском црквицом Св. Марије и испосницом, чије се фреске датују у крај XIV в. Просторно решење Богородичине цркве прилагођено је природном станишту <span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span> пећини у стени. Камени зидови подигнути су са источне и јужне стране отвора пећине. Унутрашњи простор има облик правилног правоугаоника, засведеног полуобличасто, димензија 3 x 2,2 м. Дрвени иконостас дели олтарски простор и наос. Олтарска апсида је споља тространа, док протезис и ђаконикон имају нише. У цркву се ступа дрвеним степеништем и тремом на јужној страни. У ктиторском натпису на грчком, сачуваном у лунети уз јужни портал, испод представе Богородице Умиљенија, наводи се да је фреске извео Алексије, „ученик Јована зографа", за монаха Партенија и братију манастира. Други натпис над јужним улазом у унутрашњости цркве помиње и игумана јеромонаха Пајсија. Сликар Алексије је припадао монашкој радионици митрополита Јована зографа, са центром у манастиру Зрзе код Прилепа. ![002_SE_IV_Globoko_Bogorodica-s-Hristom.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-09/scaled-1680-/002-se-iv-globoko-bogorodica-s-hristom.jpg)Ова група сликара деловала је крајем XIV и почетком XV в. у Повардарју и Поморављу. Везу са стваралаштвом прилепског митрополита Јована сликар Алексије показује и својим ликовним класицизмом. Он је извео стојеће фигуре и представу Богородице Умиљенија у лунети на јужној фасади, док је његов сарадник насликао сцене Великих празника у горњем појасу и на своду. У конхи олтарске апсиде је допојасна фигура Богородице Оранте, док су у горњој зони источног зида Благовести. У ниши протезиса је Св. Стефан, а у суседној ниши ђаконикона Св. Роман. Служба архијереја је приказана у сажетом виду. Св. Јован Златоусти на јужном зиду ђаконикона и Св. Василије Велики на северном зиду протезиса, с развијеним свицима, окренути су ка олтарској апсиди. У горњем појасу су сцене из циклуса Великих празника (Вазнесење, Рођење, Сретење, Преображење, Крштење, Васкрсење Лазарево, Цвети, Распеће, Оплакивање, Мироносице на гробу Христовом, Силазак у Ад) и допојасне фигуре светитеља (Св. Нестор, Прокопије, Христифор). На северном и јужном зиду наоса, уз олтарску преграду, насликана су два архијереја, Св. Атанасије и Св. Никола. Преостале стојеће фигуре су Св. Недеља, Св. Константин и Јелена, Св. Петка, Св. Александар, Димитрије и Ђорђе. Св. Александар је једини међу светим ратницима одевен у властеоску ношњу, као дворјанин.

ЛИТЕРАТУРА: Th. Popa, „Piktura e shpellave eremite në Shqipni", *Studime historike*, 1965, XIX/3; В. Ј. Ђурић, „Радионица митрополита Јована Зографа", *Зограф*, 1969, 3; *Византијске фреске у Југославији*, Бг 1974; P. Thomo, *Byzantine Monuments on Great Prespa, Byzantine Macedonia: Art, Architecture, Music and Hagiography*, Melbourne 2001; Г. Ангеличин Жура, *Пештерните цркви во Охридско-Преспанскиот регион (Р. Македонија, Р. Албанија, Р. Грција)*, Струга 2004.

Марка Томић Ђурић

\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)