# ГЛИГОРИЈЕВИЋ, Јован
**ГЛИГОРИЈЕВИЋ, Јован**, ветеринар, универзитетски професор (Ајачо, Француска, 6. X 1918 – Београд, 23. I 1982). Дипломирао на Ветеринарском факултету у Београду, 1946, где је изабран за асистента за предмет Хирургија са офталмологијом, онихологијом и рендгенологијом. У току 1947. боравио на специјализацији Ветеринарске радиологије на Ветеринарском факултету у Загребу, где је 1948. докторирао са радом *Трансректална и трансвагинална рендгенографија великих животиња.* Ова дијагностичка метода је ушла у светску литературу (*Equine Medicine* & *Surgery*, D. Barbara, California, 1963). На ВФ у Београду поверено му је да оснује посебан институт и организује наставу за предмет Ветеринарска радиологија и физикална терапија. Као стипендиста Француске владе у два наврата био на усавршавању у Француској, где је изучавао биофизичке особине ултразвука и његову примену у медицини, а потом је испитивања из подручја примене ултразвука наставио у Србији (коаутор, „Испитивање деконтаминационог ефекта терапијских квалитета ултразвука", *ВГ*, 1961, 12; коаутор, „Биофизичке основе механизма деловања ултразвука", *AV*, 1963, 2; коаутор, „Ултразвучна радиодеконтаминација органских материја", *ВГ*, 1963, 12). Био један од оснивача Института за примену нуклеарне енергије у пољопривреди, ветеринарству и шумарству (ИНЕП) у Земуну 1959. У оквиру ИНЕП основао Лабораторију за дијагностику и терапију домаћих животиња и руководио њоме 1960–1980. Био уредник часописа *Ветеринарски гласник* 1955–1959. На ФВМ био продекан 1957–1959. и декан 1959–1962. У два мандатна периода од 1967. до 1971. био проректор, а затим ректор Универзитета у Београду (1971–1975). **Г.** је био научни радник веома широког дијапазона у ветеринарској и хуманој медицини. Са сарадницима радио на испитивању примене ултразвука као трансмисионог чиниоца за пренос лекова (као што су антибиотици) кроз транспарентне делове ока. Значајне области истраживања односиле су се и на проблематику радиобиологије животиња, затим радијациону хигијену анималне производње, као и рану дијагностику у интензивној производњи путем рендгенске кинематографије и рендгенске телевизије, што је веома значајно за превентиву и лечење обољења животиња. Аутор је више књига: *Рендгенологија*, Бг 1957; *Основи физикалне терапије*, Бг 1959; *Основи радиологије и физикалне терапије*, Бг 1962; и Б. Петровић, *Основи рендгенологије*, Бг 1970; коаутор, *Практикум из радиологије и физикалне терапије*, Бг 1979. Добио Седмојулску награду 1978, Орден заслуга за народ са златном звездом 1982, као и страна признања: Орден британске империје Командорски крст, Орден заслуга НР Пољске и Непалски орден „Gozkha Dakshin Bahu (II)".
ДЕЛА: „Примена радиоизотопа у ветеринарству", *Нуклеарна енергија*, 1965, 2; и Č. Rusov, „Intravenous and intraossal transplantation of bone marrow of poultry", *XVIIIth World Veterinary Congress*, Paris, 1967, II.
ЛИТЕРАТУРА: Ј. Димић, „Сећање на проф. др Јована Глигоријевића", *Acta Hist. Med. Stom. Pharm. Med. Vet.*, 1982, 1–2; *Знамените личности ветеринарске медицине*, Бг 2009.
Зоран Д. Јевтић
\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)