ГЛАВОНОШЦИ

ГЛАВОНОШЦИ , морски бескичмењаци са добро развијеном главом и сложеним очима. У свету је познато око 700 врста. Веома су добри и активни пливачи како по покретљивости тако и по брзини пливања, а једини су бескичмењаци који се могу мерити са рибама. Већина г. поседује мастиљаву кесу и у случају опасности могу испуштати мастило преко аналног отвора. Хране се рибама и другим морским животињама. Г. обухватају неколико познатих група, као што су: сипе, лигње, хоботнице, наутилуси. Г. спадају међу најкрупније бескичмењаке, а познато је да џиновска лигња ( Architehuthis dux ) може достићи дужину и преко 13 м и тежину од 280 кг. У Медитерану је познато 57 врста г. , од чега 18 врста сипа, 26 врста лигњи и 13 врста хоботница. Фауна Јадранског мора обухвата нешто више од половине познатих врста у Медитерану: 12 врста лигњи, 12 врста сипа и 10 врста хоботница. Све ове врсте насељавају и јадранску акваторију Црне Горе. Међу њима има биолошки и еколошки интересантних и ретких врста, као што је дубинска врста лигње Onychoteuthis banksi која поседује светлеће органе и Ancistroteuthis lichtensteini . Ретке су и неке врсте малих сипа ( Sepiola intermedia , S. robusta , S. steenstrupiana и Sepietta obscura ). Ретке врсте хоботница су Octopus macropus , која је активна ноћу, и Tremoctopus violaceus која је, за разлику од већине других хоботница, пливајућа врста. Г. су важан извор протеина, па су чести у људској исхрани у приморским подручјима. Најчешће ловљене врсте у јужном Јадрану су сипе Sepia officinalis и S. orbignyana , лигња ( Loligo vulgaris ) и хоботница ( Eledone moschata ). Наведене економски значајне врсте насељавају дубине до 100 м. 

 ЛИТЕРАТУРА: С. Мандић, „Cephalopoda јужног Јадрана", Studia Marina , 1984, 15--16. 

 Жељко Томановић 

   

 *Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)