# ГЛАВОЧИ
**ГЛАВОЧИ**, рибе из породице Gobiidae, обухватају претежно морске, бентосне врсте, од којих неке залазе и у бракичне и слатке воде, а има их и искључиво слатководних. Распрострањене су широм света, у умереним и тропским водама. Тело им је вретенасто са два леђна пераја, глава крупна и дорзовентрално спљоштена, очи су постављене са горње стране главе, уста су велика са израженим уснама, а трбушна пераја су код највећег броја врста срасла у трбушни диск. Већина живи на песковито-муљевитој подлози у коју се често укопавају, а неке и на каменитом и шљунковитом дну. Хране се бескичмењацима дна, посебно рачићима, мекушцима, црвима и ларвама инсеката, а неке врсте и мањим рибама. Живе до 4–5 година, полну зрелост достижу углавном са 1–2 године, неке врсте нешто касније. Мресте се у пролеће и лето. Лепљиву икру, о којој мужјак води бригу до изваљивања млађи, полажу на љуштуре шкољки, камење или водене биљке. У водама црноморског слива у Србији живе четири рода: *Neogobius*, са две врсте, и *Ponticola*, *Babka* и *Proterorhinus*, са по једном врстом. Код нас немају риболовни значај; неке врсте се лове као мамац за друге рибе. Свих пет врста су сврстане у инвазивне врсте које се Дунавом врло брзо шире из Црног мора: **г**. главаш (*Ponticola kessleri*) дугачак је 15–20 (–22) цм, друго леђно пераје уједначене висине, 64–76 крљушти у бочној линији, шиљасте квржице на врату трбушног диска. Живи у Црном и Каспијском мору и њиховим притокама. У Дунаву је забележен до горњег тока у Аустрији и Немачкој. **Г.** округлак (*Neogobius melanostomus*) величине је 18–22 (25) цм, има 42–58 крљушти у бочној линији. Живи у Црном, Азовском и Каспијском мору и у њиховим притокама. У Дунаву је забележен до Аустрије. **Г.** пескар (*Neogobius fluviatilis*), величине је 15–18 (–20) цм, друго леђно пераје се сужава према задњем делу, 55–65 крљушти у бочној линији. Живи како у слатким тако и бракичним водама. Дунавом допире до Мађарске. **Г.** тркач (*Babka gymnotrachelus*), величине је 12–15 (–17) цм, 54–65 крљушти у бочној линији. Живи у Црном, Aзовском и Каспијском мору и њиховим притокама, као и у неким језерима. У Дунаву се може наћи од бране Ђердап II и даље низводно, а унет је и у средњи ток Дунава у Мађарској. **Г.** цевонос (*Proterorhinus semilunaris*), величине је 5–10 (–11) цм, 40–48 крљушти у бочној линији, предње ноздрве извучене су му у виду дужих цевчица. Живи у плитким, приобалним водама Црног, Азовског и Каспијског мора, а може се наћи и у њиховим притокама, као и у неким језерима. У Дунаву је забележен до ушћа Мораве у Словачкој.
ЛИТЕРАТУРА: P. J. Miller, „Gobiidae. P.", у: *Fishes of the North-eastern Atlantic and the Mediterranean*, 3, Paris 1986; P. J. Miller, „The endurance of endemism: the Mediterranean freshwater gobies and their prospects for survival", *Journal of Fish Biology*, 1990, 37 (Suppl. A); M. Kottelat, „European freshwater fishes", у: *Biologia*, 1997, 52 (Suppl. 5); M. Kottelat, J. Freyhof, *Handbook of European Freshwater Fishes*, Cornol 2007.
Јасмина Крпо Ћетковић
\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)