ГИЛЕЗАН, Силвиа ГИЛЕЗАН, Силвиа (Ghilezan, Silvia), математичар, универзитетски професор (Зрењанин, 22. III 1959). Дипломирала математику на Природно-математичком факултету у Новом Саду 1981, док је на Mатематичком факултету у Београду 1988. магистрирала у области математичке логике. Докторску тезу о типовима са пресеком у ламбда рачуну и логици одбранила је 1993. на ПМФ у Новом Саду. Сарадник је Математичког института САНУ од 1994. Академску каријеру започела на Математичком факултету у Београду а наставила на Факултету техничких наука у Новом Саду, где је за редовног професора изабрана 2005. Била је гостујући предавач и држала предавања по позиву на универзитетима у Француској, Холандији, Канади, Италији, Швајцарској, САД и Португалији. Члан је програмских одбора конференција из области функционалног програмирања и ламбда рачуна (ICFP, TLCA) и стални је рецензент за међународне часописе и конференције. Посебно је посвећена раду са младим истраживачима и одржавању сарадње са нашим научницима који живе и раде у иностранству. Област њеног научног интересовања је математичка логика и теоријско рачунарство, у оквиру које се бави теоријом типова у ламбда рачуну, теоријом доказа, конструктивним интерпретацијама логике, применама ових теорија у програмским језицима и формализацијом природних језика. Извела је потпуну карактеризацију јаке нормализације у ламбда рачуну и сродним формалним системима. Доказала је да се оператори контроле у програмским језицима могу представити у класичној логици. У конкурентним комуникационим системима доказала је методама теорије типова да је могућа контрола безбедности рачунарске комуникације и приступа подацима. Урадила је формализацију простих времена у српском језику. Гост-уредник је издања „Intersection types and related systems", Fundamenta Informaticae , 2012, 121, 1 – 4. Аутор је поглавља о теорији доказа у монографији H. Barendregt, W. Dekkers, R. Statman, Lambda Calculus with Types (Cambridge 2013). Добитник је француског одликовања Витеза реда Академских палми ( Chevalier de l'Ordre des Palmes Académiques ) за изузетан допринос развоју научне сарадње између Француске и Србије. ДЕЛА: „Conjugation in Serbo-Croatian", Linguistic Analysis , 1994, 24; „Strong normalization and typability with intersection types", Notre Dame Journal of Formal Logic , 1996, 37; и H. P. Barendregt, „Lambda terms for natural deduction, sequent calculus and cut elimination", Journal of Functional Programming , 2000, 10; и D. Dougherty, P. Lescanne, „Characterizing strong normalization in the Curien-Herbelin symmetric lambda calculus: extending the Coppo-Dezani heritage", Theoretical Computer Science , 2008, 398; и H. Herbelin, „An approach to call-by-name delimited continuations", PоPL 2008 – ACM SIGPLAN – SIGACT Symposium on Principles of Programming Languages , 2008, 43, 1; коаутор, „Security types for dynamic web data", Theoretical Computer Science , 2008, 402. ЛИТЕРАТУРА: A. Schumann (ур.), Logic in Central and Eastern Europe , Lanham (Marylend) 2012. Александар Николић   *Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)