ГЕРМАНИЗАМ

ГЕРМАНИЗАМ , реч или израз из немачког језика као језика даваоца (стандардни језик, односно швајцарски или аустријски стандардни варијетет или дијалекат), који су пренети у систем неког другог језика (језик прималац), или речи и изрази у том језику настали по узору на немачки језик као језик давалац. Преузимање речи и израза из једног језика у други, па тако и преузимање из немачког у српски језик, прате одређене закономерности. То су: фонетско-фонолошка адаптација, нпр. нем. Bäcker > срп. пекар ; нем. Lager > срп. лагер и логор ; Socken (јуж. нем. диј.) > срп. сокна ; нем. Perücke > срп. перика ; нем. Kipfel > срп. кифла ; Schlag (ауст.) > срп. шлаг ; нем. Schlag > срп. шлог ; морфолошка адаптација, нпр. нем. Kommando , с.р. > срп. команда , ж.р.; нем. Stall , м.р. > срп. штала , ж.р.; нем. Schnitzel , с.р. > срп. шницла , ж.р.; Zutzel , м.р. (ауст.) > срп. цуцла , ж.р.; творбена адаптација, нпр. нем. Gast haus > срп. гост ионица; нем. Wirts haus > срп. бирт ија; нем. privileg ieren > срп. привилег овати; нем. Plüsch > срп. плиш ан; нем. Rolle > срп. рол ница; рол овати; нем. Leer lauf > срп. лер ; нем. Schiebe tür > срп. шиб ер; калк, нпр. нем. Wasserfall > срп. водопад ; нем. Überfall > срп. препад ; нем. hellblau > срп. бледоплав ; нем. Wirkungskreis > срп. делокруг ; нем. Ausflug > срп. излет ; Butter auf dem Kopf haben (jуж. нем. диј.) > срп. имати путера на глави ; нем. Pech haben > срп. имати пех. Г. у савременом српском језику, у поређењу са немачким, може семантички бити прозиран или непрозиран (нпр. нем. Geliebter > срп. гелиптер ; Baraber (јуж. нем. диј.) > срп. бараба ; нем. zwicken > срп. цвикати ). Начелно, семантичка макро- и микроструктура г. разликује се у односу на полазну јединицу у језику даваоцу; најчешће долази до промене у обиму значења и у значењској структури, због чега се говори о семантичкој адаптацији г . У српском језику постоји велик број г. , што је резултат културно-историјских и језичких додира. У савременом српском језику г. све чешће имају обележја архаичног или дијалекталног, и све су ређи, али још доста заступљени, посебно у језику Срба који живе и раде на немачком говорном подручју. 

 ЛИТЕРАТУРА: Е. Schneeweis, Die deutschen Lehnwörter im Serbokroatischen in kulturgeschichtlicher Sicht , Berlin 1960; Ј. Grotzky, „Morphologische Adaptation deutscher Lehnwörter im Serbokroatischen", у: Beiträge zur Kenntnis Südeuropas und des Nahen Orients , München, 1978, 26; B. Golubović, Germanismen im Serbischen und Kroatischen , München 2007. 

 Божинка Петронијевић 

   

 *Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)