# ГЕБЕЛ, Карл
**ГЕБЕЛ, Карл** (Göbel, Karl), сликар (Беч, 26. II 1824 – Беч, 10. II 1899). Пореклом из уметничке породице, школовао се на Академији у Бечу, на којој је 1848. добио награду за композицију. Након завршених студија почиње да ради у акварелу у којем је најчешће приказивао сцене лова и портрете. На својим путовањима по Шпанији, Италији, Русији, Угарској и Србији посећивао је дворове, али је израђивао и представе народних обичаја, створивши особени етнографски жанр историјско-уметничких вредности. Његови контакти са српским поручиоцима одвијали су се у два наврата. Први пут **Г.** је посетио Београд 1860, после чега израђује графички лист (1862) са портретом кнеза Михаила Обреновића. Године 1865. у акварелу овековечује један обичан дан на Калемегдану. *Рушевине капије Принца Еугена Савојског* представљају слику оријенталног Београда, виђеног из перспективе европског човека. Богатство колорита и приказ хришћана и Османлија дају овој сцени својеврстан ванвременски патос типичан за оријенталистичке представе. Године 1881. **Г.** поново посећује Београд и израђује портрет кнегиње Наталије у акварелу. Сликар документарно представља кнегињин костим, потврђујући своју занатску вештину у садејству са идеализацијом стварности. Том приликом израдио је и серију акварела, међу којима су *Београд – Тврђава*, *Концерт пред Конаком у Топчидеру* и *Светковина (Коло) у Топчидеру*. *Концерт пред Конаком у Топчидеру* је идеална слика јавности у монархијском систему, представљена као место сусрета владара и јавности. Кнежевски пар је дискретно скрајнут, чиме је показано да владар није апсолутна жижна тачка јавног живота него само један, мада најважнији, његов сегмент. На другом акварелу из исте године, *Светковина (Коло) у Топчидеру*, владарски пар је смештен у јавни спектакл какав је сабор крај Топчидерске цркве. Владар постаје поштовалац и део народне културе, што указује на све шири опсег јавности са којом је двор морао да се суочи. Шаренило боја и филигранска обрада потврђују **Г.** као следбеника Петера Фендија и Јозефа Данхаузера, сликара бидермајера који су пресудно утицали на његово уметничко формирање.
ЛИТЕРАТУРА: *Österreichisches biographisches Lexikon 1815–1950*, 2, Wien 1959; Н. Кусовац, *Српско сликарство XVIII и XIX века*, Бг 1987; Л. Шелмић (ур.), *Галерија Матице српске*, Н. Сад 2001; К. Митровић, *Топчидер: двор кнеза Милоша Обреновића*, Бг 2008.
Игор Борозан
\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)